Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Привредни раст у Србији у 2017. години ће се убрзати на 3,5% са овогодишњих 2,5%, пре свега захваљујући инвестицијама, док ће домаћа потрошња имати већи утицај тек у наредним годинама, саопштила је 22. новембра Светска банка. Србији се саветује да не прекида реформе, али и да води рачуна о заштити сиромашних. Радна места се отварају углавном „на црно“. Регион Европе и централне Азије, гледано у целости, бележи слаб раст и потребне су одлучне мере да би се ситуација поправила, при чему треба избећи прибегавање решењима која су резултате давала у прошлости, али више нису прилагођена околностима.

У ажурираној економској прогнози за Европу и централну Азију, која је 22. новембра представљена у Букурешту, наводи се да је у Србији настављен напредак у фискалном прилагођавању, али да се примена структурних реформи успорила, и да је потребно наставити реформе без застоја.

Структурне реформе су корисне за будући раст прихода у друштву у целини, али утицај свеобухватних структурних реформи краткорочно гледано може да представља изазов за смањење сиромаштва, због чега су потребне мере за ублажавање таквог ефекта. Извештај „Пресек економског стања у Европи и централној Азији“ представљен је у Букурешту.

„Социјална заштита и прилике за посао како би се ублажио негативни утицај морају да остану значајни део политичке агенде“, наводи се у прогнози, у којој је процењено да ће сиромаштво, мерено износом од пет долара дневно према паритету куповне моћи, опадати полако, са 13,9% у 2016. и 13,5% у 2017. на 12,8% у 2018.

Наводи се да постоји ризик да могући даљи пораст цена струје и других извора енергије створи додатан притисак посебно на сиромашна домаћинства, упркос проширењу повластица за енергетски угроженог купца.

Циљ фискалне консолидације је да се средњерочно гледано бужетски дефицит снизи на ниво испод 2% БДП, што је по прогнози Светске банке планирано у 2018. са дефицитом од 1,7%, а државни дуг би те године требало да опадне на 72,7% са овогодишњих 76,8%.

Послови углавном „на црно“

Инфлација је и даље испод планираног нивоа са стопом од 1,7%, а с обзиром да се домаћа потрошња постепено опоравља и да су цене увоза ниске, у жељени опсег ће се вратити тек почетком 2017. и те године ће, како се процењује, износити 3,1%, а у 2018. години 3,5%.

Директне стране инвестиције су се током летњих месеци опоравиле и достигле ниво виши од овогодишњег дефицита текућег плаћања, који је за 2016. прогнозиран на 4,2% бруто домаћег производа.

Динар је током године ослабио за 1,3% према евру упркос осетним и честим интервенцијама Народне банке Србије, а девизне резерве су се ове године смањиле за 800 милиона евра.

Наводи се да је банкарски сектор и даље стабилан и да су се ове године до јула позајмице приватном сектору повећале за 5,6%  у односу на исти период прошле године, а позајмице домаћинствима за 8,3%.

Незапосленост је опала са 17,7% у 2015. на 15,2% у другом кварталу 2016, при чему су повећане и стопа запослености на 45,9% и стопа активности на 54,1% и оне се полако враћају на ниво пре кризе, наводи Светска банка. Ипак, у извештају се наводи да се две трећине новоотворених радних места створи у сивом сектору.

Скроман привредни раст у региону

У Европи и централној Азији у целини ове године се очекује скроман привредни раст од 1,6% и владе би требало да предузимају мере за поспешивање економије, став је Светске банке. Ниска цена нафте и других берзанских роба у источном делу региона, пад инвестиција у Европској унији, као и текући структурни изазови у свим земљама, спречавају раст у региону и доприносе порасту популизма и поларизације, наводи се у извештају.

У ажурираној процени раста наводи се да се сличан тренд скромног раста очекује и у наредне две године, са растом од 1,5 одсто у 2017. и 1,8 одсто 2018. године. Најјачи раст је на Западном Балкану – 2,7% у 2016, 3,2% у 2017. и 3,5% у 2018. години, док ће у источној Европи и централној Азији раст бити 0,7% у 2016, 2,3% у 2017. и 2,6% у 2018, а у Европској унији се очекује мали пад БДП-а.

Потпредседник Светске банке за регион Европе и централне Азије (ЕЦА) Сирил Милер изјавио је да је скроман раст који се бележи „корак у добром правцу“, али да није довољан да одагна забринутост људи у региону због економске перспективе.

„Владе могу одмах да делују како би помогле. На пример, могу да промовишу више целоживотног учења како би помогли људима да нађу и задрже посао. Такође могу да обезбеде бригу о деци и старијима како би олакшали већу флексибилност у избору запослења. Ове акције могу да осигурају једнаке шансе и да подстакну укупан раст“, навео је он.

Као друге могућности предложио је подршку предузећима у искоришћавању нових извозних шанси, смањење трошкова и времена за покретање новог бизниса и улазак на нова тржишта и смањење ограничења на померање запослених на нове активности.

У извештају се указује да су потребна боља истраживања и подаци о неравноправности, укључујући и показатеље перцепције људи о променама по питању неравноправности.

Економска неизвесност – извор политичке поларизације

Главни економиста Светске банке за регион ЕЦА Ханс Тимер рекао је да одлука Британаца о иступању из ЕУ и избегличка криза стављају на пробу сарадњу у Европи, и да се источна половина региона још увек бори да се прилагоди ниским ценама нафте.

„Неуспех у целом региону да се покрену нови извори раста доприноси порасту популизма и поларизације, те неповерењу у институције“, навео је он.

Истраживања која су укључена у извештај показују да забринутост због промена у економском окружењу, а посебно неизвесност запослења, доприносе порасту политичке поларизације у земљама региона ЕЦА.

У саопштењу Светске банке наводи се да рапидно повећање привремених и повремених послова, и промене у потражњи за стручним профилима, подстакнуте новим дигиталним технологијама, доприносе повећаној забринутости међу људима у региону и „одређеном померању подршке даље од средине политичког спектра“.

Наводи се да је потребан снажан одговор кроз одговарајуће политике које одговарају новој економској ери, а не треба прибегавати решењима која су давала резултате у прошлости под значајно другачијим околностима.

У одсуству снажног одговора кроз одговарајуће политике, текући структурни изазови који успоравају привреду у региону прете да ослабе раст и смањење сиромаштва на дуги рок, наводи се у саопштењу Светске банке.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs