Укупна одрживост организација цивилног друштва у Србији се није променила у 2017. години, али правни оквир и могућност ОЦД-а да учествују у заговарању погоршала се већ трећу годину за редом, услед препрека наметнутих од стране државе, закључци су са догађаја на ком су представљени резултати Индекса одрживости ОЦД у 2017. за Србију. Уводне речи су дале Лаура Палмер Павловић, директорка USAID Канцеларије за демократски и економски развој у Србији, и Милена Велојић, директорка Националне коалиције за децентрализацију.
„Индекс одрживости организација цивилног друштва (ИО ОЦД) је алат који је развијен од стране USAID-а и користи се од 1997. године за процену одрживости цивилног сектора,” изјавила је Лаура Павловић, директорка USAID Канцеларије за демократски и економски развој у Србији. “Индекс покрива 60 земаља из различитих региона широм света и тако обезбеђује веома корисне податке о смерницама развоја цивилног друштва како на националном, тако и на регионалном и глобалном нивоу.”
Налази Индекса за 2017. годину показују да простор за учешће ОЦД-а у процесу доношења одлука наставља да се затвара, а нека дугорочна партнерства између државних институција и ОЦД-а се прекидају. У 2017. години, ОЦД – нарочито оне које се баве борбом против корупције, надгледањем избора, демократизацијом и људским правима – биле су мета негативног медијског извештавања.
ОЦД су успеле да одрже стабилност у категоријама које се односе на организационе капацитете, пружање услуга, финансијску одрживост, секторску инфраструктуру и слику у јавности.
“Иако је ниво свеукупне одрживости на истом нивоу од 2013. године, пад у ове две категорије је јасан показатељ да цивилно друштво у Србији мора да покаже већу спремност и проактивност за деловање у окружењу које се стално мења”, рекла је Милена Велојић, директорка Националне коалиције за децентрализацију.
Пад у правном окружењу за 2017. годину забележен је у дванаест од 24 земље које покрива Индекс за Централну и Источну Европу и Евроазију. Док је затварање простора за деловање цивилног друштва присутно у неколико последњих издања ИО ОЦД, у 2017. години забележена је појачана контрола над цивилним сектором како у земљама са репресивним политичким режимом, тако и у земљама које се сматрају демократским. Штавише, у 10 земаља се бележи погоршање димензије Слика у јавности, што је одраз негативне реторике од стране власти и провладиних медија према ОЦД-има, нарочито оним које су критички настројене према влади. Напредак у секторској инфраструктури који је забележен у трећини земаља у региону једна је од светлих тачака у налазима, док финансијска зависност од страних донатора и даље остаје изазов.
Индекс мери одрживост цивилног сектора у свакој земљи на основу седам димензија: правни оквир, организациони капацитет, финансијска одрживост, заговарање, пружање услуга, инфраструктура и слика у јавности. Индекс користи скалу оцена од 1 до 7 где је 1 највиши, а 7 најнижи ниво одрживости. Оцена за свеукупну одрживост цивилног сектора у Србији за 2017. годину износи 4.1.
Извор: civilnodrustvo.gov.rs
Оставите коментар