Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У четвртак, 19. маја 2016. године, Грађанске иницијативе су представиле налазе из Трећег извештаја о праћењу подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Србији у 2015, Смерница ЕУ за подршку цивилном друштву у земљама придруживања (2014-2020), Семафор документа, Нацрта извештаја о анализи потреба цивилног друштва и Извештаја о економској вредности непрофитног сектора у земљама Западног Балкана и Турској.

Извештаји су припремљени у циљу мерења напретка у области подршке цивилном друштву у Србији када је реч о поштовању основних слобода, финансијској подршци и сарадњи са државом, финансијској одрживости и капацитетима ОЦД током 2014. и 2015. године.

Жарко Степановић, в.д. директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе РС, представио је активности Канцеларије усмерене ка стварању подстицајног окружења за деловање и развој цивилног друштва. Најавио је да ће Канцеларија, након формирања Владе, промовисати Смернице ЕУ за подршку цивилном друштву у земљама придруживања (2014-2020) пред доносиоцима одлука, како би их примењивали у свом раду. Један од основних приоритета Канцеларије, поред усвајања Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва је благовремено извештавање о утрошку средстава које се из буџета РС додељују ОЦД. Иако се усвајање Стратегије очекује тек након формирања Владе, а најкасније до краја 2016. године, Канцеларија је већ спровела низ предвиђених активности: започело је објављивање свих јавних позива за ОЦД на порталу е-управе, организоване су обуке за државне службенике на локалном нивоу, као и обуке за представнике ОЦД у циљу бољег разумевања значаја и процедура финансирања и укључивања у процесе доношења одлука, започето је вођење годишње статистике о сарадњи институција државне управе и ОЦД. Очекује се да ће до краја године бити завршен и рад на изради Методологије планирања и спровођења мониторинга и евалуације подржаних програма и пројеката.

Бојана Селаковић, Менаџерка програма за јавне политике Грађанских иницијатива, представила је кључне налазе и препоруке из Извештаја о подстицајном окружењу за деловање ОЦД у Србији и капацитетима ОЦД. Она је изјавила да је најважније „Одржати постојећи ниво сарадње између ОЦД и државе у областима које су добро оцењене (оквир за рад удружења, сарадња са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом), даље јачање капацитета, као и сарадња са другим државним институцијама који су успоставиле механизме за сарадњу са ОЦД”. Налази из Извештаја указују да су области у којима је неопходна хитна интервенција: усвајање Стратегије, формирање Савета за сарадњу са цивилним друштвом, измене правног оквира за волонтирање, увођење нових пореских олакшица у циљу развоја филантропије, јачање капацитета ОЦД у области нових извора финансирања.

Главне налазе и препоруке из Истраживања о економској вредности непрофитног сектора у Србији, али и земљама Западног Балкана, представила је Дејана Стевковски, Координаторка пројеката у Грађанским иницијативама. Истраживање је показало да је Србија друга земља у региону, после Турске, по броју регистрованих ОЦД у 2014. години (26.042). Учешће укупних прихода ОЦД у БДП износило је 0,75% у 2014., а просечан приход по једној ОЦД је износио 9.671 ЕУР. Цивилни сектор у Србији броји 6.651 запослених са пуним радним временом, што представља 0,36% укупно запослених у Србији у 2014. Поређења ради, Мерцатор запошљава 5.465 људи, Железара Смедерево 5.025, а Фиат аутомобили 3.437. Када је реч о структури прихода ОЦД, нешто више од половине прихода у обе године долази од донација, дотација и субвенција те од продаје роба и услуга (око 20%), док најмањи део прихода долази по основу посебних прописа из буџета (2-4%). Иако не постоје званични подаци, истраживање које је спровео Ипсос показало је да су најчешћи извори финансирања у 2014. години били локална/регионална администрација (57%); Влада/министарства/државни органи (45%); остали страни извори и приватне компаније (по 33%); ЕУ фондови (27%); чланарине (25%); економска активност (24%) и грађани (22%). Приметна је промена у изворима прихода у односу на претходно истраживање, с обзиром да је дошло до смањења удела чланарина и давања грађана, и до повећавања давања од стране државе, ЕУ и приватних компанија.

Извор: civilnodrustvo.gov.rs