Влада Републике Србије
Пише: Драгана Малиџан Винкић (Блог о социјалном укључивању)
Прелазак ученика са тешкоћама у више разреде подједнако је стресан како осталим ученицима, тако и родитељима, предметним наставницима и професору разредне наставе који га је водио претходне четири године. Пре свега, сваког сачека страх од непознатог, а нас наставнике и сумња у сопствене способности, знања и вештине у области инклузије. Зато, за почетак – без панике!
У питању је дете, то је оно што увек треба имати на уму. Свако дете расте, развија се, а ми смо ту да помогнемо, усмеримо и подучимо. Нико од нас не тражи да будемо нешто што нисмо или нешто за шта се нисмо школовали. Своју улогу у инклузији требало видети у образовно-васпитним оквирима, тимском раду и хуманом деловању.
Не постоји универзалан модел успешног преласка ученика у више разереде, али постоје примери из праксе који се могу у потпуности или модификовано примењивати. Тако је то иначе у образовању, сваки ученик је прича за себе.
Но, није само ученик јединствен, него и колектив у којем радимо. Разни колективи постоје и припрема колектива је оно што претходи припреми ученика.
Свакако да смо мање-више упознати с разредима који прелазе у пети разред и да свака школа има неку интерну процедуру преласка, а сада је и Законом о основном образовању и васпитању (Члан 35) одређена и прецизирана. Задатак професора разредне наставе и разредног старешине је ту најпресуднији за успешно настављање или започињање ИОП-а.
Припрема Одељенског већа за ученика који ради по ИОП-у није лак посао за разредног старешину и професора разредне наставе, али може да се спроводи по угледу на обрасце за ИОП за потребе наставника:
– мере отклањања физичких препрека (распоред кабинета, столова и столица у кабинетима, приступ учионици, опремљеност рачунарима, телевизорима, пројекторима, осталим средствима за рад…);
– мере отклањања комуникацијских препрека (односи у колективу, организација колектива, функционалност тимова, одељенских и наставничких већа, колегијума, однос форме и садржине, компетенције наставника, искуство у инклузији, ставови о инклузији, професионално усавршавање…)
– профил одељенског већа ( јаке стране колектива и подршка за слабе – интерне обуке, размена искустава, материјала, база ИОП-а, литературе и наставног материјала, радионице за тимски рад, о предрасудама…)
– план активности – проистиче из претходне анализе, у којим областима одељенско веће има потребу за подршком, то поставити као приоритет.
Крајњи продукт овакве припреме је израда ИОП-а са укрштеним реалним могућностима наставника и ученика и онога што школа може да пружи. Теже је спровести ИОП који је заснован на форми, него на садржини.
Лепота инклузије је у томе што у основи она није осмишљена за појединачне случајеве, него за друштво у целини. Сваки наставник је сигурно мотивисанији да ради у складу са сопственим могућностима и капацитетима, да усваја новине сопственим темпом, да се разликује у мишљењу од других и да се у свему томе осећа пријатно.
Предност је што се сви познајемо, то је јака страна колектива, као и то што сваки наставник може да допринесе на свој начин да се ИОП успешно спроведе.
Упознавање колектива са специфичностима будућих петих разреда и ученика који раде по ИОП-у свакако је почела још од њиховог првог, али мора бити интензивнија током четвртог.
Пре израде ИОП-а важно је да су предметни наставници упознати са планом и програмом за ниже разреде, пре свега за трећи и четврти разред, у оквиру свог предмета и са стандардима постигнућа за крај првог циклуса обавезног образовања и васпитања, с тим да група предмета – географија, биологија, историја, физика и хемија, црпи информације из предмета: Свет око нас, Природа и друштво, Рука у тесту, Чувари природе и Од играчке до рачунара.
Такође, важно је развити добру сарадњу између колега из нижих и виших разреда. У школи у којој радим постојао је посебан Тим за сарадњу нижих и виших разреда који смо водили мој колега из нижих разреда и ја и у оквиру тима смо осмишљавали начине повезивања наставника ради размене искустава и остваривања континуитета у образовању ученика, као и организовање интерних обука у областима у којима су предметни наставници имали тешкоће. Када је све то заживело у пракси, више није било потребе за постојањем тима.
Професори разредне наставе у мојој школи препознати су као драгоцен извор информација јер су имали образовање и пролазили семинаре које предметни наставници нису имали. Од њих се заиста доста тога може научити и они су били моји најважнији савезници и ментори у оквиру инклузије. Од њих сам добијала и материјал за рад и квалитетне смернице за оно на шта ме факултет није припремио (нпр. на Филолошком факултету професоре српског језика не обучавају како да уче децу да читају).
Прва три месеца петог разреда се углавном своде на упознавање ученика и предметних наставника на свим нивоима. Зато је потребно да су одељенска већа чешћа, конструктивнија и посећенија.
Наставници који за то време добијају најбољи преглед ситуације су предметни наставници српског језика и математике јер они највише часова проводе са ученицима. Од њих могу да се добију конкретније информације за краће време од осталих наставника. Њихова улога у изради и спровођењу ИОП-а се тиме повећава и усложњава. Примери инклузивне праксе у настави српског језика биће посебно обрађена тема.
Сам ИОП се израђује након првог квартала. До израде ИОП-а требало би наставити са добром праксом с којом је веће упознато пре почетка школске године, затим обнављанти са учеником стечена знања у ранијим разредима распоређено по појединачним предметима и постепено уводити нове садржаје.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар