Влада Републике Србије
Европска комисија је представила препоруке за сваку од држава чланица понаособ за 2018. у којима су утврђене смернице економске политике за државе чланице за наредних 12 до 18 месеци.
Европска привреда бележи најбржи раст у последњих десет година, с рекордном запосленошћу, опоравком инвестиција и побољшаним јавним финансијама. У складу с Комисијином пролећном прогнозом у наредне две године ће бити настављен снажан, премда спорији, раст. Актуелне повољне услове треба искористити за јачање европских привреда и друштава. Препоруке за сваку државу чланицу појединачно које су предложене заснивају се на напретку који је остварен претходних година. Циљ препорука је да се максимално искористе повољни привредни изгледи и усмере даље мере држава чланица.
Валдис Домбровскис, потпредседник надлежан за евро и социјални дијалог као и финансијску стабилност, финансијске услуге и тржишта капитала Уније, изјавио је: „Европа бележи највећи раст у последњих десет година који ће се наставити ове и наредне године. Појављују се, међутим, нови ризици као што су нестабилност на глобалним финансијским тржиштима и трговински протекционизам. Треба да искористимо овај повољан период како бисмо оснажили привреде. То значи изградњу фискалних резерви које ће државама омогућити више маневарског простора приликом наредног пада привредне активности, али и структурне реформе за унапређење продуктивности, инвестиција, иновација и инклузивног раста”.
Маријан Тисен, комесарка за запошљавање, социјална питања, вештине и радну мобилност, изјавила је: „Овогодишње препоруке су више него икада раније усмерене на запошљавање, образовање и социјална питања. То рефлектује решеност Комисије да се усредсреди на спровођење европског стуба социјалних права у свим државама чланицама и на побољшање радних и животних услова свих европских грађана.”
Пјер Московиси, комесар за економска и финансијска питања, опорезивање и царину, додаје: „Данас смо корак ближе напуштању наслеђа кризе јер Француска након девет година излази из поступка у случају прекомерног дефицита. По први пут од увођења јединствене валуте све државе чланице евро зоне ће имати дефицит мањи од три одсто БДП-а у 2018. Биле су потребне године одговорних фискалних политика да бисмо државе чланице довели до ове тачке и сада морамо да се постарамо да одговорност остане основни приоритет и у будућности. Зато упућујемо снажну поруку Мађарској и Румунији да ове и следеће године морају да предузму мере за исправљање значајног одступања од својих фискалних циљева. Боље спречити него лечити – право време да се спрече озбиљни проблем је сада кад је привреда јака”.
Више информација је доступно овде (ЕНГ)
Преузето са: europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар