Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Негативни вршњачки утицаји, незапосленост, сиромаштво, недостатак прилика за путовање – све су то фактори који отежавају да се оствари пуно поштовање различитости у друштву. У наредних годину дана Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права Јуком, Центар за позоришна истраживања АпсАрт и Медијски центар Бета спроводе пројекат “Отпакивање 2014/15″, који би требало да омогући повезивање младих из 12 општина у Србији, али и да подигне способност канцеларија за младе да обогате своје активности, укључе што већи број младих и пруже им прилику да сами покрећу програме.

“Циљ је да се омогући да што већи број младих креира програме у оквиру Канцеларија за младе, омладинских центара и домова културе, а не да буду само корисници програма”, рекла је Тања Азањац из Београдског центра за људска права.

На представљању пројекта који се спроводи уз финансијску подршку ЕУ, она је препоручила канцеларијама да сарадњу започету на пројекту наставе да би своје активности подигли на виши ниво.

Саветница Министарства омладине Весна Видојевић рекла је да пројекат Отпакивање доприноси циљевима Канцеларија за младе, које морају бити отворене за све младе, без обзира на њихова обележја и припадност.

“Понекад је тешко обезбедити поштовнаје различитости међу различитим групама младих, од 15 до 30 година. То су године када су вршњачки утицаји веома јаки, када се млади лако поведу за негативним утицајима којих има и у медијима и у окружењу”, навела је она образлажући зашто је то Министарство подржало пројекат.

“Лако је на декларативан начин говорити о правима и пошотвању различитости, али је тежи задатак да се спроведе то у дело”, рекла је она, додавши да је “на омладини да се подухвати тешких задатака”.

Као отежавајуће факторе она је навела сиромаштво и незапосленост, услед којих се део младих затвара у своје непосредно окружење, као и чињеницу да према неким истраживањима готово 90% младих никада није боравило ван земље, а да и по Србији путују веома мало. Отпакивање својих и других култура представља могућност да виде шта значи различити поглед на ствари, рекла је Видојевић.

“Додатна вредност овог пројекта ће бити то што живимо на балканском простору на којем се прожимају културе. Мултикултуралност је нешто с чим живимо и треба да научимо да живимо још болеј и продуктивније”, зајкључила је она.

Уметношћу до поштовања и упознавања

У првој фази пројекта одржаће се радионице у 12 одабраних канцеларија за младе широм Србије на којима би учесници требало да издвоје садржај такозваних културних пакета, односно оно што по њиховом мишљењу чини идентитет заједнице, градске, етничке или неке друге, рекла је координаторка програма Невена Николић.

Навела је да ће након тога бити направљени културни пакети, односно да ће се издвојени садржај изразити на креативан начин, попут позоришта, перформанса, фотографија и филмова.

Садржаји ће бити доступни преко друштвене мреже Фејсбук (Facebook), а видљивост у јавности остварује се и захваљујући новинској агенцији Бета.

Менаџерка пројеката у Медијском центру Бета Јана Зарић рекла је да је тај центар, који је покренула Бета, посвећен неговању професионалних и етичких стандарда извештавања и промовисању позитивних трендова и добре праксе и да је повезивање младих један од таквих примера.

Уследиће размена мањег броја младих из Канцеларија, при чему ће се водити рачуна да се споје различите заједнице, једноетничке и мултинационалне, као и оне са развијенијим активностима и онима где су активности у повоју, речено је на представљању пројекта.

Садржај културних пакета ће, како је навела Николић, бити преточен у представу за коју ће бити задужен АпсАрт и која ће се играти у шест градова у Србији – Београду, Бујановцу, Новом Пазару, Суботици и Димитровграду и Јагодини. Пројекат се завршава у фебруару, а на завршном догађају у Београду биће изведена представа и проглашена најактивнија канцеларија за младе.

У пројекту учествују канцеларије из Трговишта, Бујановца, Врања, Босилеграда, Савског венца, Обреновца, Прибоја, Пријепоља, Бачког Петровца, Темерина, Пожеге и Рашке.

Извршна директорка  АпсАрта Александра Јелић рекла је да је та организација пружа могућност изражавања и игре кроз позориште међу различитим категоријама становништва – младима, старима, децом, затвореницима, HIV позитивнима, психијатријским пацијентима, особама са сметњама у развоју…

“Верујемо да треба да донесемо могућност бављења позориштем свуда где суљуди, зато што је драма ефикасно средство учења – искуствено учење”, навела је она. Као користи овакве активности рекла је да нема раздвајања тачног од нетачног и да се из “зоне комфора улази у зону ризика”, као извесна проба за реалност. У пракси ове организације представе настају од материјала и садржаја које учесници донесу.

Директор Комитета правника за људска права Јуком (Yucom) Милан Антонијевић рекао је да треба разбијати стереотипе да су људска права и родна равноправност нова ствар и додао да постоје текстови из 19. века којима се људска права гарантују, као и они у којима се користе именице у женском роду за функција.

Он је казао да државу стално треба подсећати да буде одговорна и користити све механизме на располагању да би се институције изградиле. То је и једна од мисија Јукома, који прати суђења за корупцију, заступа оштећене у суђењима за корупцију и бори се против говора мржње.

Написао: С.В., преузето са www.euractiv.rs