Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Оливера Станковић (Блог о социјалном укључивању)

Настава у основној школи је врло комплексна ствар. Није довољно ући у учионицу и одржати час. Испред наставника/це седи много различитих малих људи са различитим интересовањима, могућностима и жељама за напредак у учењу. Наставник/ца има слободу да креира час и наставни процес усмери у било ком правцу, али циљ мора бити јасно постављен и постигнут. Путеви који воде до остварења општег циља образовања, који представља спој унапред постављених стандарда, међупредметних компетенција и исхода, разноврсни су, што уједно наставу чини изазовом за обе стране у наставном процесу: за ученике и ученице, као и за самог наставника/цу.

Један од видова наставе је пројектна настава, која може бити организована хоризонтално и вертикално. Обрађивање једне теме кроз различите научне дисциплине или у оквиру једног предмета, а кроз више аспеката, једнако доводи до успешних резултата уколико се раду приступи пажљиво и темељно. Ученици и ученице лепо реагују на овакав вид наставе, јер до изражаја долази пун интелектуални, социјални, морални развој ученика/це и то у складу са узрастом, развојним потребама и интересовањима. Ученици/це се ангажују, истражују и доприносе обради и анализи главне теме која се поставља на почетку самог пројекта. Током припреме пројекта посебно треба обратити пажњу на укључивање деце која имају потешкоће у учењу, како би се избегла опасност да они остану „по страни“. Тај изазов је постао већи у време пандемије. Од велике је важности обратити пажњу на ученике/це који се у групном раду не осећају најсигурније. Стога вршњачке активности и припрема материјала за пројектну наставу треба да буду прилагођени сваком ученику и ученици.

Ковид-19 је променио много тога у животу свих нас, па и у настави. У време комбинованог рада школа (хибридна настава: половина одељења долази у школу парним, а половина непарним данима) постоји могућност да се одређене ваннаставне и пројектне активности, иако нешто успореније, ипак одвијају.

Пројекат који смо назвали „Наука некад и сад“ требало је да омогући поређење учења на часу некада, конкретно почетком 20. века, а које су могућности за то данас. Основни циљеви пројектног рада били су стицање и проширивање знања из књижевности и природнх наука, сагледавање модерног и класичног изучавања, подстицање свести о значају напретка науке и технолошких достигнућа, подстицање технолошке радозналости и маштовитости, развијање моћи запажања, анализе и закључивања, као и оспособљавање ученика/ца за коришћење интернет ресурса у научне сврхе.

Идеја је била да се ученици/це упознају са тиме како се некада учило и да то упореде са данашњим могућностима учења. Полазна основа је био одломак „Аутобиографије“ Бранислава Нушића о настави географије који ученици/це шестог разреда читају у оквиру редовне наставе. Модерном ученику/ци је овакав текст интересантан на нивоу духовитог спознавања како се некада учило уз помоћ „штапа и канапа“. Сматрали смо да је добро да деца упореде такав начин стицања знања о планетама са оним што данас пружа модерна технологија у оквиру наставног процеса. Задатак је био да се прочита одломак из читанке и да се анализира током два часа у школи. Тако су ђаци стекли нова знања из књижевности и проширили постојећа. Изведена је и мини драматизација у оквиру које су ђаци показали своју креативност.

Кључ је био да активно учествују и три ученице које имају потешкоћа у учењу. Оне нису училе улоге напамет, већ су читале текст који су претходно изабрале. Затим су добиле задатак да осмисле пано на којем ће приказати Нушићев текст. Радиле су у додатним терминима у библиотеци, а помагале су им другарице из њихових одељења. Идеја је била да саме изаберу боју паноа и начин на који ће приказати дело. Материјал им је обезбеђен и оне су тако усавршавале своје мануелне способности, сецкајући планете, слова и украсе и лепећи их на пано. Посебно је то било важно, јер једна од тих ученица у оквиру свог ИОП-а управо и има редовну активност – побољшање мануелних вештина, правилно држање маказа, сечење по линији, цртање слободном руком, речју – усавршавање психомоторних спосоности. Требало је обратити пажњу на солидну организованост делова паноа да би се функционално дочарао текст. Помоћ другарица је добродошла, а истицање рада ових ученица и давање значаја оваквом виду вршњачке сарадње доприноси јачању самопоуздања деце са потешкоћама у савладавању наставних садржаја. Истиче се да свако може да допринесе једном заједничком пројекту и да је свачији рад од значаја.

Затим је заказан онлајн састанак/час преко Google Meet апликације на који су позвани сви ученици и ученице шестог разреда из два одељења. Наставница географије је дељењем екрана показала како ради програм Stellarium. Уз помоћ тог програма ученици/це су могли да прате кретање планета у Сунчевом систему у реалном времену. С обзиром на то да се о планетама и небеским телима учи у петом разреду, уједно је обновљено градиво које је раније стечено. Постављали су питања у вези са сазвежђима, свемиром, галаксијама и могли су сами или уз помоћ наставника да изводе закључке, посматрајући, рецимо податке о удаљености одређених планета, сазвежђа, галаксија. Такође је представљено како „окретање“ Земље око Сунца може да се убрза и успори, као и начини на које се користи овај програм уз могућности које пружа.

Задовољство ученика/ца је било изузетно велико. Показали су да се добро сналазе у новом технолошком окружењу. Три ученице са потешкоћама у учењу су добиле прилику да бирају да ли ће у програму бити изабран дан или ноћ, да ли ће се Земља окретати унапред или уназад и оне су уз помоћ другара изводиле закључке на основу онога што су виделе на екрану. Оне су тада показале виши степен ангажовања и интересовања од уобичајеног, схватиле су значај целог пројекта, а израдом паноа је посебно истакнута њихова улога у одељењу. Било је интересантно упоредити класичан и модеран приступ обради једне теме. Нешто што је некад било могуће само у учионици, данас је лако доступно и свуда око нас. Ученици/це су ефикасно користили научна и технолошка знања и постигнуто је јачање њихових дигиталних компетенција. На крају су ученици/це могли да користе апликацију која им је омогућила да сликају себе као космонаута (апликацију је припремила наставница информатике). Јачање дигиталних компетенција ђака је један од приоритета овакве наставе, али до изражаја долазе и креативност и ангажовање уопште.

Пројектна настава омогућава да учествују сви ученици и ученице подједнако, да се ангажују и деца која имају потешкоћа у савладавању наставних садржаја, да се истакне важност укључивања и допринос свих актера у настави. Садржаји су повезани вертикално и хоризонтално кроз више предмета (српски језик и књижевност, географија, информатика и рачунарство) на више начина, а указано је колико је значајан допринос напредних технологија. Не постоји страх од неуспеха, јер свако ангажовање резултира успехом, а истиче се значај вршњачке сарадње. Сваки садржај може да се уобличи на начин да у њему активно учествују сви ђаци, те да свака препрека може да се савлада.

———-

Текст „Пројектна настава и инклузија: Укључио сам се и ја” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Оливере Станковић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.