Републички завод за статистику објавио је кратку информативну тематску публикацију из серије „Не изоставити никога из развоја!”, посвећену приказу стања у остваривању Циљева одрживог развоја (ЦОР) у односу на једну од најрањивијих и највише маргинализованих група становништва у Србији – оног становништва које живи у ромским насељима.
„Не изоставити никога из развоја” (Leave No One Behind) основно је начело Агенде за одрживи развој до 2030. године и њених Циљева одрживог развоја. Ово начело је одраз једногласне одлучности свих држава да се у потпуности искорене сиромаштво, социјална искљученост и дискриминација у свим својим облицима, те да се смање неједнакости и различити облици рањивости који искључују појединце и друштвене групе из развојних процеса и умањују њихов развојни потенцијал и благостање, али и развојни потенцијал човечанства у целини. Ово начело је утемељено на спознаји да се, због укрштања различитих фактора искључивања, поједине групе суочавају са вишеструким, узајамно оснажујућим факторима ускраћивања и неједнакости, који доводе до тога да буду изостављене из развојних процеса.
Пет кључних фактора искључивања су: дискриминација (на основу неке од наслеђених или стечених особина), географска удаљеност или смештеност у неповољно географско подручје (деградирана животна средина, одсуство саобраћаја и комуникација, неразвијена економија, технологија, услуге), управљање (неадекватни закони, политике, нетранспарентне и неодговорне институције, одсуство демократског учешћа), социо-економски статус (неједнакости у приступу ресурсима, могућностима за запошљавање, сиромаштво и ускраћивање), осетљивост на шокове (конфликте, кризе, климатске промене и природне катастрофе).
Захваљујући подацима из Истраживања вишеструких показатеља (MICS) које је у Србији спроведено у шест циклуса током периода 2000-2019. године (од трећег циклуса у сарадњи са UNICEF-ом и Републичким заводом за статистику), може да се сагледа напредак у остваривању ЦОР за ову друштвену групу. Стање у погледу ЦОР се прати кроз перспективу животних токова, са намером да се сагледа како искључивање из једне животне путање, односно области живота води искључивању из других области (на пример искљученост из образовања води искључености из тржишта рада), доводећи до најтежих облика вишеструке искључености. Овај приступ такође омогућује да се сагледа како искључивање из развојних процеса у ранијим фазама живота утиче на искључивање у каснијим фазама што доводи до дуготрајне и међугенерацијске искључености.
У публикацији су за приказ стања коришћени и званични индикатори ЦОР који се прате на порталу Републичког завода за статистику, али и други показатељи који омогућавају да се стекне бољи увид у поједине аспекте живота и положаја, а који представљају важне показатеље искључености из развоја.
Израду публикације „Не изоставити никога из развоја! Напредак у остваривању циљева одрживог развоја међу становништвом ромских насеља у Србији” подржале су владе Швајцарске и Немачке.
Извор: www.stat.gov.rs
Оставите коментар