Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Харијет Табман рођена је у Мериленду између 1820. и 1825. године, и њено право име било је Араминта Харијет Рос. Њени родитељи су били робови породице Томпсон Бродс, као и она и њених девет браће и сестара. Сваког дана била је изложена физичком насиљу, па је због вишегодишњег угњетавања и једне озбиљне повреде имала трајне последице. Харијет је трпела болове, нападе и главобоље читавог живота.
Услед смрти свог робовласника, 1849. године Харијет одлучује да побегне у Филаделфију, а затим у Пенсилванију. Побегла је кроз подземне тунеле, дугачке више од 150 километара. Овим путем касније је извлачила људе из робовласничког плантажног система. Избегавала је полицију, мафијаше, ловце на уцењене главе и робове. Због тога су током покушаја да дођу до Севера углавном спавали у мочварама и кретали се само ноћу. Када би кренули, свакоме ко помисли да побегне запретила би да ће га убити. Називали су је Црни дух, и њена глава била је уцењена на високу суму. Познати су митови о томе да је једном морала да дрогира бебу да их не би открили и да је једном мушкарцу рекла „настави даље или умри“. Препоручивала је бежање суботом јер су робовласници недељом одмарали па не би приметили да неко недостаје све до понедељка, као и бежање током зиме јер су тада дани краћи. Учествовала је у 13 мисија превођења робова са Југа на Север. Процењује се да је спасла око 3.000 људи.
Удаје се 1844. године за ослобођеног човека Џона Табмана. У то време је и променила своје име, вероватно да би одала почаст мајци.
Промена закона о одбеглим робовима 1850. године, који је натерао власти на Северу да враћају људе у робовласништво на Југу, променио је подземне руте. Харијет је организовала трансфер људи у Канаду која је у то време забрањивала ропство. Помагала је и аболиционисти Џону Брауну приликом регрутације војника, била је прва жена шпијун Униониста под именом „Мојсије“ и водила је напад на Комбахи Ривер, када је са 150 црних војника прешла на Југ и ослободила више од 700 робова. Била је и куварица и медицинска сестра која је лечила војнике од дизентерије.
Харијет је патила од нарколепсије. Када је чувар на једног роба бацио тег погодио је њу, и због те повреде главе често је дуго спавала.
(…)
Текст “Пусти народ мој” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар