Влада Републике Србије
Миграције радне снаге унутар ЕУ, углавном из нових чланица на истоку у земље на западу Уније, отворило је питање оптерећења и злоупотребе система социјалне заштите. Док је Велика Британија већ ограничила придошлицама нека права на социјалну заштиту, опрезнија Немачка ће формирати посебан панел који ће размотрити питања миграција радне снаге и система социјалне заштите. Истовремено, у Белгији расте број грађана ЕУ које власти враћају у земље порекла јер представљају “несразмерно оптерећење” за белгијски систем социјалне заштите.
Немачка влада ће, поводом учесталих апела локалних власти и баварских конзервативаца да се стане на пут “туризму због користи од социјалне заштите”, формирати посебан панел о миграцијама радне снаге и могућој злоупотртеби социјалне заштите, пише портал ЕУобзервер (www.euobserver.com).
“Немачка влада жели и поздравља миграције и слободу кретања. Панел ће испитати да ли и које оперативне и законске мере могу предузети или предложити министарства како би се спречила евентуална злоупотреба социјалне заштите”, рекао је 8. јануара портпарол немачке владе Штефен Зајберт (Steffen Seibert) на конференцији за новинаре.Панел ће чинити државни секретари готово свих министарстава у немачкој савезној влади, а прве резултате требало би да представи у јуну.
Баварска Хришћанско социјална унија (CSU), сестринска партија Хришћанско демократске уније (CDU) канцеларке Ангеле Меркел, у протеклих неколико недеља је у оквиру припрема за локалне и изборе за Европски парламент заоштрила реторику у вези са наводним злоупотребама социјалне заштите под слоганом “онај ко вара, биће избачен”.
Такође, градоначелници око 15 немачких градова су се жалили на повећање броја корисника социјалне заштите, посебно Рома који користе дечје додатке.
Зајберт је нагласио да се панел неће бавити националном или етничком припадношћу.
Немачка је до сада опрезно поступала када је реч о миграцијама радне снаге за разлику од Велике Британије. Статистички подаци показују да мање од 50.000 грађана Румуније и Бугарске је 2012. дошло у Немачку, док је до јуна 2013. године 44.600 Румуна и Бугара дошло у ту земљу да ради. Према подацима ЕУ око три милиона Румуна и Бугара већ ради и живи у другим чланицама.
Британија је од 1. јануара радницима из других чланица ЕУ који дођу да раде укинула право да током прва три месеца боравка добијају накнаду за незапослене. Датум увођења овог ограничења поклапа се са укидањем ограничења за запошљавање Румуна и Бугара у девет европских земаља, меду којима је и Велика Британија.
Британија је отворила и расправу о изменам закона ЕУ о миграцијама радне снаге како би се спречило да радници из земаља источне Европе подижу дечији додатак и шаљу га у домовину.
У међувремену се наставила расправа између Пољске и Британије о миграцијама радне снаге и премијери две земље су поново разговарали телефоном 8. јануара.
Британски премијер Дејвид Камерон (David Cameron) је поновио да је Британија погрешила када је одмах по уласку у ЕУ нових чланица, углавном из источне Европе, 2004. отворила своје тржиште рада за њихове држављане.
“Морамо решити питање утицаја на систем социјалне заштите, укључујући, на пример, плаћање дечјег додатака породицама које живе у иностранству”, наводи се у саопштењу британског премијера, пише ЕУобзервер.
Због ових захтева, у Пољској су све гласнији захтеви да опозициони конзервативци раскину савезништво са Камероном у Европском парламенту а има и позива да Пољаци бојкотују британски трговински ланац TESCO. Мањи партнер у влади пољског премијера Доналда Туска, Пољска народна странка (PSL) позвала је чак Пољаке да бојкотују TESCO.
Радници мигранти корисни за буџет
Поводома страховања Британије од великог прилива радника из Румуније и Бугарске, европски комесар за запошљавање Ласло Андор је рекао да радници мигранти више доприносе буџету него што користе буџетска средства, али да су често “лака места” политичара који говоре о злоупотреби социјалне заштите.
Андор је истакао да су већина радника миграната млади људи који попуњавају радна места за која нема довољно квалификоване радне снаге у земљи домаћину.
Чланице ЕУ могу да, ако њихови системи буду оптерећени због миграција, користе и Европски социјални фонд (ЕСФ), вредан 10 милијарди евра, за изградњу станова, образовање и социјалне услуге. “Од 1. јануара 2013. свака чланица би треблао да потроши најмање 20% ЕСФ фондова на социјално укључивање и борбу против сиромаштва”, рекао је Андор.
Белгија протерује све више држављана ЕУ
У Белгији расте број држављана ЕУ које власти враћају и земље порекла без обзира на дужину боравка јер представљају оптерећење за њен социјални систем. Иако је слободна кретања и настањивања гарантована у Унији, чланице ЕУ имају право да грађанину друге чланице ускрате социјалну помоћ ако он представља “несразмерно оптерећење” за њихов систем социјалне заштите и да га врате у земљу порекла.
“У 2013, закључно са августом, окончан је боравак 1.130 европских држављана”, рекла је државна серкетарка за азил и миграције Маги Де Блок (Maggie De Block) крајем децембра у белгијском парламенту.
Број протераних грађана ЕУ из Белгије драстично се повећао у протеклих неколико година. У 2010. години 343 грађана ЕУ је протерано из те земље да би њихов број скочио на 989 у 2011. и затим удвостручио у 2012. на 1.918 протераних европских грађана.
Де Блоков, чланица фламанских либерала и једана од најпопуларнијих министара у влади Елија Ди Рупа због одлучног става у вези са питањима азила и имиграције, одлучила је да примени све одредбе европске директиве из 2004. о слободи кретања европских грађана. Тај закон омогућава земљама чланицама да ускрате социјалну помоћ држављанину ЕУ ако он представља “несразмерно оптерећење” за систем социјалне заштите неке чланице и да га врате у земљу порекла.
Белгијска штампа је крајем децембра писала о случају француске породице са четворо деце којима прети протеривање након три године живота у Белгији јер немају довољно средстава за живот. Током осам месеци 2013. укупно 133 Француза су протерана из Белгија јер нису имали довољно средстава за живот, пише агенција Франс прес.
“У време када сложно радимо на развоју прекограничног живљења шокира то што с протеривања настављају”, рекао је заступник Француза из земља Бенелукса у француском парламенту Филип Кордри (Philip Cordery). Кордри, који је посланик социјалиста, обећао је да ће се обратити министарствима унутрашњих послова Белгије и Француске како би се зауставила протеривања.
Он је додао да би требало ревидирати европску директиву из 2004. како би “слобода настањивања у Европи важила за све”.
Извор: АФП, ЕУобсервер
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар