Први пут у Србији организовано је такмичење „Пословни изазов западног Бaлкана“, намењено средњошколцима из четири земље региона: Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Тимови су предочили своја виђења о томе који ће производи бити тражени на светском тржишту 2020. Победила је идеја о наочарима које мењају диоптрију према потреби особе која их носи.
Изабрани у четворочлане тимове, 60 ђака из 40 стручних средњих школа и гимназија земаља региона приказали су знање о предузетништву. У организацији „Достигнућа младих” Београд је био домаћин првог регионалног такмичења „Пословни изазов западног Балкана”.
Током дводневног такмичења средњошколци су имали задатак да осмисле производ који ће бити тражен на светском тржишту 2020. године, и презентују га жирију кроз бизнис планове.
Прво место је припало тиму у коме су били: Исидора Живковић из Гимназије „СМАРТ” (Нови Сад, Србија), Немања Петровић из ЈУ СМШ „Бећо Башић” (Плав, Црна Гора), Стеван Перић из Пољопривредне школе (Футог, Србија) и Харис Саложевић из Средње медицинске школе (Високо, Босна и Херцеговина).
Овај тим је осмислио мултифункционалне наочаре тј. наочаре које прилагођавају диоптрију особи која их носи.
– До решења смо дошли тимски. На памет су долазиле свакојаке идеје. Износили смо их и расправљали. Онда смо нашли податак да свака шеста особа у свету има проблема са видом. Одлучили да идемо у том правцу, појашњава Исидора Живковић, ученица првог разреда рачунарске гимназије „СМАРТ” чије су жеље да настави касније школовање на Факултету техничких наука.
Признаје да о предузетништву није знала скоро ништа пре него што се укључила у ово такмичење, за разлику од Немање Петровића, матуранта Средње мешовите школе ,, Бећо Башић” из Плава у Црној Гори, који се интересује за економску струку и себе види као студента Економског факултета. – Пре такмичење имао сам релативно скромна знања. Ипак самоиницијативно сам проналазио и осмишљавао различите идеје. Прве непосредне контакте сам остварио преко УДГ (Универзитет Доња Горица) где сам учествовао на такмичењу „Business Challenge Montenegro”. Помогло ми је и формирање Центра за предузетништво у мојој школи. Он са поносом открива да су другови и професори још док је био у Београду звали и честитали на првом месту.
И Стеван Перић је матурант, али у Пољопривредној школи у Футогу . Желео би да упише Пољопривредни факултет, ветеринарски смер. Он је, како каже, предузетништво имам као редован предмет у школи. Тако је научио много тога – на пример, како се пише бизнис план.
– Били смо добар тим, добро смо се организовали и свако је вредно радио свој део. Мислим да је Харис дао предлог за наочаре, са којим смо се сложили и даље разрађивали, каже Стеван који признаје да се није надао победи јер је била јака конкуренција и неизвесно до самог проглашења.
Дарко Радичанин, извршни директор „Достигнућа младих” појашњава да је циљ такмичења управо да омогући ученицима – кроз симулацију праксе – увид у начине пословања.
– Мотив је и да их подстакнемо на размишљање, да постану активнији. Да развију свест да сами могу бити кројачи пословне судбине када изађу из школских клупа. Такође, регионални оквир нуди могућност стварања контакта са вршњацима из земаља окружења, каже Радичанин.
Пре две године „Достигнућа младих” су у Београду угостила младе из 11 држава Европе, од Азербејџана до Кипра. Тада се искристалисала идеја да је за организацију такмичења идеално непостојање језичке баријере и сличност школских система.
– Утисак је да средњошколци немају контакт са идејама предузетништва. Са друге стране, веома су креативни, расположени да сазнају више о могућностима да сами крену пословним стазама, подвлачи Радичанин.
Међу идејама било је оних о соларним фолијама употребљивим у пољопривреди, бази података добровољних давалаца крви, софтверима за препознавање кварова ситних кућних апарата. Како додаје Радичанин доминирале су теме из здравства, исхране, екологије, информационих технологија…
Србија је нажалост у групи земаља у којој је међу незапосленима више од 50 процента младих, узраста до 30 година. Процене су да више од 300.000 незапослених за прославу 31. рођендана мора новац да узима од родитеља. У Европској унији тај просек је 23,5 одсто, а криза је утицала да је у неким земљама евро зоне дошло до његовог повећања. У Грчкој и Шпанији тај проценат је ћак 59,1 тј. 55.9. Најмањи је у Немачкој и Аустрији (7,6).
Дарко Радичанин указује да, након осам година спровођења различитих програма из области предузетништва у школама Србије, „Достигнућа младих – као део глобалне мреже „Junior achievement worldwide” – интензивно раде на стварању базе података оних који су прошли њихове програме. Желе и да та такмичење постане традиционално.
Овогодишње је реализовано у сарадњи са партнерским организацијама на локалном нивоу земаља учесница и финансијску подршку Балканског фонда за демократију, Atlantic групе и компаније Сага.
Оставите коментар