Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Валентина Лепојевић (Блог о социјалном укључивању)

Политика ме не интересује – како?

Ја сам аполитичан/на – шта то значи?

Ове реченице неретко чујем. Доста сам промишљала и дошла сам до само једног логичног закључка, а то је да људи често политику поистовећују са политичким странкама или припадношћу некој од њих. Међутим, политика је нешто више од политичких партија, чији се програми разликују зависно од њихових идеологија. Поред тога, политика је нешто у чему учествујемо свакодневно: када чекамо аутобус на стајалишту или аутобуској станици, када плаћамо рачун у продавници, кад узимамо кредит за стан, кад плаћамо књиге за школу или вртић или добијамо дечији додатак.

Политика ме, дакле, веома интересује, из више разлога.

На пример, као жену ме интересује зашто је порез на додату вредност (ПДВ) за менстуалне хигијенске производе 20% – кад је то ствар која је неопходна за обављање свакодневних активности у „оним данима”. Намерно сам написала они дани, јер се слаже са наставком текста, иако ми се та конструкција не свиђа. То су дани менструалног циклуса и треба их тако звати. Елем, у тим данима моју потрошачку корпу, углавном, прати и неки слаткиш, нпр. сладолед. Али јасно ми је зашто је ПДВ за сладолед 20% – то је ствар без које могу. Када размислим, то је луксуз који не могу сви да приуште. Али су улошци неопходни свим женама које имају менструацију, па зашто је онда порез 20%? Треба ми као што ми треба и, на пример, лек, за шта је, у складу са законом, ПДВ 10%. Улошке, заправо, већински користе жене у менструалном циклусу, али и жене које су се породиле, жене и мушкарци који имају потребу за тим у случајевима неких здравствених стања. Зашто онда 20%?

Даћу још један пример који је актуелан годинама уназад – право на абортус. У скорије време смо имале прилику да видимо дешавања у Пољској, а ових месеци актуална је одлука Тексаса у вези са правом на абортус. У Пољској је донет закон по којем је абортус забрањен, осим у случајевима силовања, инцеста или када трудноћа угрожава живот мајке, док је у Тексасу на снази закон којим се забрањује побачај већ после шесте недеље трудноће. Сведочимо процесима усвајања јавних политика који онемогућују женама да остваре своја права, да доносе одлуке о нечему што се директно тиче њих и њиховог живота. Значи, неко води озбиљну политику којом се криминализује абортус, а та одлука утиче на небројене девојчице и жене.

Још је Аристотел рекао да доброг и срећног живота нема без јавног, политичког ангажмана, јер је човек по природи политичко биће. Уистину, у то време су право да се баве политиком имали само „слободни људи”. Одувек сам волела да растављам на делове, па хајде да разложимо и видимо шта овај исказ заправо значи:

• мушкарац је политичко биће,
• жена је политичко биће,
• дете је политичко биће,
• млади су политичко биће,
• особе са инвалидитетом су политичко биће,
• Роми и Ромкиње су политичко биће,
• ЛГБТИQ+ популација је политичко биће,
• избеглице су политичко биће,
• домороци су политичко биће,
• …ова листа је много дужа…

Сви смо људи, дакле, сви смо политичка бића. И сви се ми питамо. Чак и одлуке које нас не дотичу лично, једнако треба да нас интересују, јер само онда можемо да будемо инклузивно друштво које се базира на равноправности.

Међутим, да ли ми имамо право да доносимо одлуке које се тичу особа које нисмо ми, без консултовања тих особа? На пример, да су особе са инвалидитетом консултоване при доношењу мера за сузбијање Ковида-19, засигурно не би била донета одлука која је блокирала могућност персоналне асистенције на три недеље, током ванредног стања. Персонална асистенција је, наиме, неким особама потребна за обављање свакодневних егзистенцијалних активности. Можемо и да учимо на примерима добре праксе других држава. На пример, у Италији је жена након породичног насиља позвала полицију и наручила пицу. Уместо пице, на адресу је стигла полиција која је ухапсила насилника – њеног партнера.

Иако је број посланица у Скупштини Републике Србије повећан на 40%, бројна истраживања спроведена у Србији показују забрињавајуће резултате. Према истраживању које је спровело удружење грађанки FemPlatz у сарадњи са удружењем „Снага пријатељства – Amity”, жене старије од 65 година су занемарене у друштву и у недовољној мери учествују у организованим активностима у заједници и недовољно су укључене у доношење одлука које утичу на њихове животе.

Надаље, истраживање FemPlatz-а, за потребе Извештаја о положају и правима жена у Србији #PreneraŽena2020, показује да на локалном нивоу има 13,2% жена на месту градоначелница/председница општина, а 23,8% жена су на местима председница скупштине општине/града. Доступни подаци показали су изразито ниско учешће припадника ромске националне мањине и особа са инвалидитетом, посебно Ромкиња и жена са инвалидтетом на нивоу јединица локалне самоуправе (ЈЛС). Приметно је да се број одборника и одборница млађих од 30 година повећао, а посебно је позитивно што се повећао број младих жена, док се са друге стране број одборника и одборница старијих од 65 година смањио за око 10%. По питању учешћа других националних мањина, у ЈЛС у којима живе припадници и припаднице националних мањина заступљени су и у локалној скупштини, док у већини ЈЛС нема одборника и одборница из мањинских националних заједница. У овом извештају су се нашли и одговори жена, који су прикупљени у оквиру фокус група на тему Ко ме представља? На фокус групама, између осталог, наведено је да ће се жене одрећи добре каријере да би биле супруге и мајке, због осуде околине и јаких стереотипа, а с тим у вези, предлог је да треба радити на промени ставова младих жена.

Закључак је да активним учешћем у политичком животу можемо да направимо овај свет бољим, да генерацијама које долазе оставимо лепши свет, адекватнији свет, свет који ће да пригрли различитости. Свет отворен за погледе и отворен за трчање, јер ово је земља за нас, земља за све наше људе.

——-

Текст „РеклА је о политици” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Валентине Лепојевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.