Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Политика једнаких могућности препозната је као једно до главних политичких питања Европске уније и представља неопходан услов за постизање циљева ЕУ који се тичу њеног развоја, запошљавања и социјалне кохезије. Принцип равноправности полова, једнаког третмана и једнаких могућности за жене и мушкарце је један од основних правних принципа Европске уније садржан у оснивачком уговору ЕУ.

Унапређивање родне равноправности и положаја жена у свим областима политичког, економског и друштвеног живота јавља се као један од неопходних предуслова свих стратегија и директива Европске уније. С обзиром на званичну опредељеност Србије да иде ка европским интеграцијама, јасно је да ће се принципи и стандарди у области родне равноправности провлачити кроз многа поглавља током преговора и да ће сасвим сигурно бити део акционих планова за усклађивање нашег законодавства са европским.

Ауторка: Соња Тошковић, правна саветница Београдског центра за људска права

Повељом из Нице о фундаменталним правима у ЕУ дефинисано је да се начело равноправности полова уводи у сва подручја и активности европских политика (gender mainstreaming). Стратешки документ ЕУ који дефинише политику активног деловања у циљу родне равноправности представља Стратегија Европске Уније за равноправност између жена и мушкараца од 2010. до 2015. године. Стратегија јасно исказује намеру успостављања равноправности полова у земљама чланицама ЕУ и оним земљама које су у претприступној и приступној фази. У знак обележавања 15-годишњице декларације и платформе за акцију, усвојене на Светској конференцији Уједињених нација (УН) о женама у Пекингу, и 30-годишњице Конвенције УН о елиминацији свих облика дискриминације над женама, Европска комисија је у марту 2010. године усвојила Повељу о женама којом потврђује своју посвећеност родној равноправности и јачању родне перспективе у свим својим политикама.

Европска комисија у свом последњем скрининг извештају за Поглавље 23 констатује да Република Србија има задовољавајући правни и стратешки оквир када је реч о политици родне равноправности. Такође, указује на веома приметан напредак у последњих неколико година када је реч о промоцији политике једнаких могућности у РС. Међутим, указује и на слабости институција које се баве политиком родне равноправности, пре свега некадашње Управе за родну равноправност која је као извршно тело Владе РС постојала у оквиру Министарства за рад и запошљавање.

Оно што ће додатно отежати институционално јачање јесте то што је Управа за родну равноправност укинута у мају 2014. године, те су сви послови надлежни за питање родне равноправности прешли у Министарство за рад и социјалну политику које тренутно нема довољно административних и техничких капацитета да се на адекватан и професионалан начин бави овом темом. У том смислу потребно је хитно конституисати ново тело које ће спроводити активности из Националне стратегије и акционог плана, а до тада ојачати персонално и материјално постојеће механизме за родну равноправност кроз институције које су тренутно надлежне за спровођење Националне стратегије РС за побољшање положаја жена и унапређивања њиховог положаја за период 2010- 2015.

Влада Републике Србије је фебруара 2009. године усвојила Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности за период 2010-2015. године, која представља први стратешки документ Републике Србије у области родне равноправности. Националном стратегијом за побољшање положаја жена утврђује се целовита политика државе у циљу елиминисања свих облика дискриминације жена а приоритети су економија, образовање, здравље, сузбијање насиља над женама, као и питање родних стереотипа у медијима.

Поред Националне стратегије за побољшање положаја жена, постоји још неколико важних стратешких докумената који се односе на унапређење положаја жена, као што је новоусвојена Стратегија превенције и заштите од дискриминације  за период 2014-2018. године, Национална стратегија за примену Резолуције Савета безбедности УН 1325 „Жене, мир и безбедност“ (2010-2015) и Национална стратегија за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима (2010-2015).

Народна скупштина Републике Србије је у октобру 2013. године ратификовала Истанбулску конвенцију Савета Европе о борби против насиља над женама. Истанбулска конвенција је први и једини правно обавезујући инструмент у области насиља над женама у Европи. Приликом ратификације Конвенције, Србија је задржала право да не примењује одредбе које се тичу накнаде штете жртвама, питања територијалне надлежности у ситуацији када починилац има стално боравиште на територији Србије, и надлежности случајевима сексуалног насиља, и то док не изврши усаглашавање унутрашњег кривичног законодавства са овим одредбама Конвенције. У том смислу потребне су измене Кривичног законика Србије, увођење нових и редефинисање постојећих кривичних дела, али и успостављање ефикаснијег механизма помоћи за жртве свих облика насиља обухваћеним Конвенцијом.

Влада Републике Србије је у јануару 2014. године усвојила Посебан протокол за правосуђе у случајевима насиља над женама у породици и партнерским односима, чиме је употпуњен скуп посебних протокола које су различита министарства донела у циљу сарадње у борби против насиља над женама у Србији. Протокол је донет у циљу препознавања, спречавања, пружања правне и друге стручне помоћи женама жртвама насиља у породици и партнерским односима, унапређења сарадње са свим учесницима спречавања ове врсте насиља и стварања сигурнијег и праведнијег друштва заснованог на принципу обезбеђења недискриминаторног окружења и поверења жена жртава насиља у породици и партнерским односима.

Такође, ЕУ констатује и да политика једнаких могућности мора додатно да се унапреди када је реч о остваривању економске самосталности жена ( посебно су угрожене жене на радном месту, примећен је кршење права на породиљско одсуство, сексуално узнемиравање, велика разлика у зарадама, око 17%). Ово питање биће посебно обрађено у Поглављу 19, Социјална политика и запошљавање.

У јулу 2014. године, усвојене су измене и допуне Закона о раду које иду у прилог оснаживања жена на радном месту и успостављања равнотеже између породичних и професионалних обавеза запослених мајки. Измене закона, односно одредби које иду у прилог заштити материнства, јесу оне којима се остварује посебна заштита жена са аспекта безбедности и здравља н раду. Одредбама о заштити материнства заштита је проширена и на запослену која доји дете (чл. 89 ЗОР). Новина је и обавеза послодавца да у случају када није у могућности да запосленој за време трудноће као и запосленој која доји дете, обезбеди прописану заштиту, обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, мора јој обезбеди плаћено одсуство ( чл. 89 став 2). Заштита запослене за време трудноће додатно је ојачана правом на плаћеном одсуство са рада или у току дана ради обављења здравствених прегледа у вези са трудноћом. Потребно је да те прегледе одреди изабрани лекар запослене и да тај доказ запослена благовремено достави послодавцу како би он могао да правовремено организује посао у току њеног одсуства. Поменуте измене закону су заправо последица усклађивања са Конвенцијом МОР-а 183  и Препоруком Међународне организације рада 191 о заштити материнства.

У септембру 2014. године, представљени су резултати истраживања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  о ставовима грађана према родној равноправности у Србији, који су показали да су стереотипне перцепције о родним улогама присутне пођеднако и код жена и код мушкараца. Традиционално утемељени стереотип о родној улози жене да своје време првенствено посвети неплаћеном раду у домаћинству и подизању деце утиче на родну сегрегацију у образовном систему и на тржишту рада, а кључан је и за оправдавање мале заступљености жена у политици и на местима одлучивања. Када је реч о неједнакости у бизнис сектору, то представља само наставак укупних родних неједнакости, а као пример се наводи да жене заузимају тек четвртину (28%) највиших позиција одлучивања у компанијама, а чине нешто мање од трећине предузетника.

У ЕУ извештају се указује да у Србији женска људска права морају бити и ефикасније заштићена, што значи да механизми подршке као што је бесплатна правна помоћ, психолошко и правно саветовање морају бити  обезбеђени и доступни свим женама , посебно женама жртвама кршења неког права од стране државе. Посебно забрињава насиље над женама, које остаје проблематично и у овој области на коме се очекује већи напредак како процес преговора буде текао.

Препоруке Европске комисије у области родне равноправности:

• Допунити Националну стратегију за борбу против дискриминације са одговарајућим остварим акционим планом, укључујући детаљније регулисање родне равноправност и успоставити механизам за праćење његовог спровођења.
• Потребно је институционално ојачати надлежне органе који се баве политикама родне равноправности и успоставити њихову бољу координацију и сарадњу.
• Успоставити ефикаснији надзор над спровођењем закона, националне стратегије и акционог плана, развити мере подршке женама које су жртве кршења права.
• Утицати на економско оснаживање жена као и на већи утицај у политичком и јавном животу.

Извор: www.euractiv.rs

Фото: Медија центар Београд