Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Родна равноправност један од кључних принципа ЕУ

Објављено 14.10.2014.

Zorana MihajlovićПотпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић поручила је 14. октобра да ће се наша земља у наредном периоду посветити стварању амбијента у којем ће сви грађани имати једнаке услове запошљавања.

Михајловић је у паузи скупа “Промоција родне равноправности у процесу креирања јавних политика на основу података у Србији”, у изјави за агенцију Тањуг, указала на то да жене у Србији и даље немају иста права приликом запошљавања као мушкарци.

Она је напоменула да то није случај само у нашој земљи, већ и у Европској унији, и поновила да је Влада одлучна у томе да заједно са локалним самоуправама и цивилним сектором ради на промени такве ситуације.

Држава мора да створи амбијент у којем ће припаднице женског пола имати једнака права као и мушкарци, нагласила је Михајловић и додала да је родна равноправност један од приоритета, у чему ће бити ангажована сва министарства.

Пре нешто мање од деценије није било много жена у Скупштини Србије, а сада оне чине 30 одсто од укупног броја посланика, што је и даље недовољан број, оценила је Михајловић.

Када је реч о мањим зарадама жена, она је подсетила на то да се са овим проблемом суочавају и земље ЕУ, у којима припаднице нежнијег пола за исти посао примају зараду нижу и до 16 одсто у односу на њихове колеге мушкарце.

Европска унија, како је навела, припрема акте који ће прописивати да 40 одсто жена мора да буде у управним одборима великих компанија, при чему би било пожељно да и Србија укључи више жена у рад ових одбора.

Родна равноправност императив је напретка једног друштва и заједнице, и треба да се обезбеди не само због пута у ЕУ, већ зато што је то услов одрживости развоја земље, поручила је Михајловић.

Истовремено, она је упозорила на то да од 10 неписмених грађана старијих од 65 година, осам чине жене, док су у овој години 43 припаднице женског пола изгубиле живот у породичном насиљу.

Према њеним речима, надлежни органи власти ће подржати индекс равноправности као вид анализе стања који би ускоро требало да почне да се мери и у Србији.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да ЕУ подржава усвајање индекса за родну равноправност у Србији, који је један од најосновнијих инструмената у процесу креирања јавних политика из перспективе родне равноправности током европских интеграција.

Родна равноправност је међу кључним принципима у ЕУ, али и императив за економски раст и социјалну кохезију у сваком модерном друштву, објаснио је Девенпорт.

Он је указао на то да и ситуација у ЕУ није најсјајнија на том плану, уз напомену да је свега четири одсто жена на челу великих компанија.

Руководилац Оперативног сектора Европског института за родну равноправност Тереза Марфи нагласила је да ће Србија, уколико имплементира индекс родне равноправности, бити прва земља изван Уније која ће га користити.

Извор: www.srbija.gov.rs

***

ЕУ подржава усвајање индекса за родну равноправност у Србији јер је то један од најосновнијих инструмената у процесу креирања јавних политика из перспективе родне равноправности током европских интеграција, рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт на конференцији “Промоција родне равноправности у процесу креирања јавних политика на основу података у Србији”.

“Родна равноправност је један од кључних принципа у ЕУ. То је императив за економски раст и социјалну кохезију у сваком модерном друштву”, рекао је Девенпорт и додао да је то један од важних сегмената људских права и део је низа поглавља која ће бити предмет преговора за чланство Србије у ЕУ.

Ситуација ни у ЕУ није најсјанија када је реч о родној равноправности, рекао је Девенпорт:

“Жене су и даље дискриминисане  када се ради о запошљавању, оне имају у просеку 16,2 одсто мању зараду за исти посао и изложеније су сиромаштву од мушкараца. У нашим сопственим ЕУ институцијама, у новој Комисији ће највероватније бити само осам жена комесара, 31 одсто чланова Европског парламента су жене… Цифре, такође, показују да широм Европе, у просеку, само четири одсто највећих компанија које се котирају на берзи воде жене и само 16,6 одсто жена је у  управним одборима компанија”.

“Наравно и да ни у Србији ситуација није идеална. Жене у Србији се сваког дана боре за једнак третман. Тешко проналазе посао за који ће највероватније добити мању плату. Жене у политици и бизнису (посебно на вишим позицијама) су недовољно присутне – само су четири жене чланице владе.  Иако је број посланица порастао на 33,6 одсто жене и даље нису довољно присутне у свим делегацијама и традиционално ‘мушким’ одборима у скупштини”, рекао је Девенпорт.

Подсетивши да су “одговарајући ресурси и боља координација механизама за родну равноправност, на свим, а посебно на највишем нивоу, обавеза коју је Србија преузела ратификацијом међународних докумената”, Девенпорт је указао да “акциони план за имплементацију националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима још увек није усвојен”.

“Потреба стварања адекватног институционалног оквира за спроводјење политике родне равноправности значајна је и у процесу европских интеграција јер је родна равноправност један од важних сегмената људских права и део је низа поглавља која ће бити предмет преговора”, нагласио је амбасадор ЕУ.

Према његовим речима, индекс је значајан зато што ће обезбедити синтетско мерење родне равноправности чије је резултате лако разумети и саопштити, а обезбедиће и инструмент подршке доносиоцима одлука приликом оцењивања тога колико је дата земља чланица далеко од постизања родне равноправности.

“Сигуран сам да ће нам помоћи у борби против  горућих проблема жена у Србији, као што су дискриминација, родно засновано насиље, сиромаштво и социјална искљученост”, закључио је Девенпорт.

Извор: www.europa.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]