Влада Републике Србије
Србија је међу 47 чланица Савета Европа земља са најизраженијим проблемом пренасељености затвора, са готово 160 затвореника на 100 места, показују статистички подаци за 2012. годину. Према извештају Савета Европе, Србија је прва и по смртности затвореника са 82 умрла на 10.000 затвореника. Просечна насељеност затвора у чланицама Савета Европе је 98 затвореника на 100 места, а просечна смртност 28,9 на 10.000 затвореника. У затворима у земљама Савета Европе било је око 1,7 милиона затвореника, а просечни трошкови по затворенику су у 2011. били 103 евра на дан. Према извештају, Црна Гора је међу земљама са високом стопом самоубистава међу затвореницима.
“Крајем 2012. године у затворима у 22 од 47 чланица Савета Европе било је више затвореника него што те установе могу да приме”, наводи се у извештају који је објављен 29. априла на сајту Савета Европе.
У целини, “европски затвори су пуни”, а просечна насељеност у установама за издржавање санкција је 98 на 100 места. То представља благо побољшање у односу на 2011. годину када је било 99 затвореника на 100 места.
Поред Србије, пренасељене затворе у 2012. године имале су и Италија (145 затвореника на 100 места), Кипар (140), Мађарска (139) и Белгија (132).
Проблем пренасељености затвора је углавном изражен у земљама источне и централне Европе.
До 1. септембра 2012. године било је укупно 1.737.061 затвореника у затворима свих 47 земаља чланица Савета Европе, односно 90.000 мање него 2011. године.
У српским затворима је до 1. септембра 2012. било 11.070 затвореника а на 100.000 становника долазило је 153,4 затвореника, док је европски просек око 150 затвореника.
Удео странаца у броју затвореника у земаљама Савета Европе је био 21%, а међу затвореницима у Србији 2%.
Просечни трошкови у чланицама СЕ који су наведени за 2011, износили су 103 евра за једног затвореника по дану. Трошкови су најнижи у Бугарској, три евра по затворенику, а највиши у Шведској, 620 евра, и Сан Марину 750 евра. У Србији су ти трошкови били 15 евра по затворенику на дан, наводи се у извештају.
Удео особа осуђених на дуге затворске казне, односно на више од 10 година је био 14,2%, четвртина затвореника служи казне мање од три године, а 40% казне између 3 и 10 година. Највише је у просеку затвореника осуђених за крађу (20% затвореника), затим за шверц дроге (17%) а 13% затвореника је осуђен за убиство.
У Србији више од половине затвореника служи казну краћу од једне године, док 8,6% казне дуже од 10 година. Више од четвртине или 26,6% затвореника служи казну која има је досуђена за крађу, 16% због дроге, а 10,8% за убиство.
Просечна старост затвореника је 36 година, а жене чине 5% укупног броја притворених. У Србији је просечна старост 35,5 година, а удео жена у затворској популацији је 3,9%.
Извештај се бави и стопом смртности и самоубиствима у затворима, а подаци су наведени за 2011. годину.
Највећа стопа самоубиства у затворима забележена је у Луксембургу (31,1 на 10.000 затвореника), Црној Гори (22,6), Финској (21,5), Словенији (15,7), Француској (15,6) и Аустрији (14,8).
У Србији је стопа самоубистава у затворима 6,4 на 10.000, што је испод европског просека од 7,7.
У Србији је у 2012. на једног чувара долазило 4,3 затвореника, док је просек у затворима у чланицама Савета Европе 3,8 затвореника по чувару.
Извор: АФП и EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар