Савет ЕУ: Неопозива подршка Балкану : Инклузија

Шефови држава или влада Европске уније (ЕУ) су 9. марта у поноћ поновили да су врата ЕУ отворена за Балкан и да ће пратити ситуацију у овом региону и даље подложном кризама. Упућени преносе да на повећану пажњу Балкану утиче и страх од утицаја Русије. Уочи самита Брисел је имао нову главобољу са Балканом када је са Косова најављено да се прекида дијалог са Србијом под окриљем ЕУ до ослобађања албанског политичара Рамуша Харадинаја, који је ухапшен у Француској по потерници Србије по оптужници за злочине на Косову.

У саопштењу после првог дана заседања 9. марта у Бриселу, шефови држава или влада ЕУ су подвукли да су те крхке прилике на Западном Балкану размотрили „у светлу унутрашњих и спољних изазова с којима се суочава тај регион“.

Ово је у складу са најавама да ће они дати политичку поруку да је потребна већа посвећеност региону да би се решили проблеми и ограничио утицај Русије.

Они су „нагласили важност даљег напретка на путу реформи, успостављању добрих суседских односа и остваривању иницијатива за регионалну сарадњу у коју ће сви бити укључени“.

Европске вође су „поздравиле напредак земаља тог подручја и нагласили да ЕУ остаје привржена и ангажована у свим равнима у циљу подршке тим земљама у остваривању реформи и пројеката усмерених ка Европској унији“.

Европски дипломатски званичници 10. марта наводе да се може очекивати тешња економска сарадња ЕУ и држава региона и да такву сарадњу морају осетно појачати међусобно и саме земље Западног Балкана, али да о „неким новим парама или пречицама за чланство нема говора“. Неће, дакле, бити усвојена нека нова политика и кораци за Западни Балкан, али ће, речено је, европски лидери и званичници чешће путовати у тај регион да би подстакли европске реформе.

Враћају се духови прошлости

Један високи званичник ЕУ је истакао да је „то важно за земље на Балкану… да би се видело да нису напуштене, већ да је њихов једини пут укључивање у ЕУ“.

Британска премијерка Тереза Меј је овом приликом саопштила да Велика Британија жели да 2018. у Лондону организује нови сусрет на врху са Западним Балканом имајући у виду „могући пораст нестабилности и опасност по колективну безбедност“. Меј је посебно нагласила да је ту погубан руски утицај на регион, тако да је у суштини, како су пренели неки упућени британски извори, главна брига да се спречи ширење уплива Русије у региону.

Британска премијерка је раније нагласила и да би се „морала преиспитати политика проширивања“, што би значило да нове земље и не морају бити примљене у пуно чланство, што се поклапа и с чињеницом да је Велика Британија управо у поступку изласка из чланства у ЕУ, а ово је био последњи самит на којем Тереза Меј присуствује пре очекиваног покретања поступка за иступање.

Шефови држава или влада су одлучили да на дневни ред заседања ставе Западни Балкан да би сагледали како да много снажнијом политичком и сваком другом подршком европским реформама и путу Западног Балкана ка прикључивању Унији, зауставе опасно заоштравање у делом својој судбини препуштеном региону које прети да угрози стабилност у Европи.

То су рекли званичници ЕУ уочи заседања вођа Уније, пошто је закључено да је дошло до „крајње озбиљноги веома забрињавајућег погоршавање односа и претње сукобима на Западном Балкану“. Челници Немачке, Аустрије и још неких, посебно региону суседних чланица ЕУ су затражили да се сагледа како зауставити погоршавање прилика на Западном Балкану као „предњем дворишту“ битном за стабилност целе Европе.

Више влада држава чланица ЕУ сматра, међутим, да се само треба да утврди до којег степена реформи или преговора о чланству су дошле земље кандидати или потенцијални кандидати за чланство у Унији и да се на придруживање гледа као на више „технички поступак“ преговора јер ионако нове чланице у ЕУ неће бити примљене још за више година.

Дипломати и аналитичари европских медија и института су углавном сагласни у оцени да је на неки начин Западни Балкан гурнут у страну и препуштен „повампирењу опасних историјских и етничких сукоба из прошлости“.

Како је оцењено, у протеклих неколико година ЕУ је била веома заокупљена економско-финансијском кризом, битком против тероризма, огромним проблемима илегалне имиграције, изласком из чланства Велике Британије и унутрашњим тешким расколима око даље будућности Уније.

Последица је, према мишљењу у Бриселу, да је изузев Србије и Црне Горе које преговарају о чланству, дошло и до назадовања у политичким и економским реформама и уврежењу демократије у осталим земљама подручја.

„Тако је и процес проширивања дошао на ‘танку грану’, а убедљивост Европске уније као партнера је осетно изгубила на снази“, рекли су званичници у Савету министара ЕУ.

Извори у Бриселу су приметили да је осетно доведено у питање уверење грађана и политичара на Западном Балкану да ЕУ заиста жели да помогне њихов пут у чланство и да ради на томе, што је „изазвало раст национализма, етничких напетости и после 20 година релативног мира балкански зли духови се поново враћају“.

Прећи с речи на дела

Висока представница ЕУ Федерика Могерини је прошле недеље обишла, како је рекла „свих шест партнера“ на Западном Балкану и вратила се уз сумње да ће САД смањити занимање за тај регион, такође је забринута због опасне ситуације на том подручју и све већег уплитања и надметања моћних сила изван Европе на „шаховском пољу региона“.

У размени мишљења међу европским партнерима се одмеравало и то да ли у завршном документу заседања вођа Уније поменути које то стране силе користе од ЕУ делом запуштене прилике у региону и настоје да продру са својим интересима и упливом.

Незванично је речено да се ипак одустало од тога да се прст упре на Русију, Турску или можда још неку ваневропску силу, али многим политичким снагама и владама јако смета што посебно утицај Русије видно јача на Западном Балкану, јер се то ставља и у оквир свеукупних стратегијских односа ЕУ и Запада с Москвом.

Али ако је прикључивање Западног Балкана ЕУ гурнуто у страну и више није приоритет, дуго се говорило о „замору од проширивања“, нужности да се Унија преуреди и буде способна да у неко догледно време уопште поново прими у чланство неку нову земљу, онда је јасно, како наводе аналитичари у ЕУ, да није довољно само на речима подстицати реформе.

Није довољно само давати нешто наменског новца, док само Србија и Црна Гора воде преговоре о чланству, економска и социјална ситуација у региону уопште не иде на боље, а тиме и вера у спремност Уније да прихвати неког новог члана у свом клубу.

Аутор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, преузето са www.euractiv.rs