Свака трећа жена у свету доживела је партнерско насиље, упозорила је Светска здравствена организација (СЗО) у серији студија у медицинском часопису Лансет (The Lancet) објављених поводом Међународног дана борбре против насиља над женама који се обележава 25. новембра. У Србији је 2013. у партнерском насиљу убијено 40, а ове године 21 жена и све се чешће указује на потребу да се измени кривични закон када је реч о насиљу над женама. Из ресорног министарства најављују да ће ти прописи бити усклађени са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, што је предвиђено и Акционим планом за поглавља 23 у преговорима са ЕУ.
Ниво насиља којем су изложене жене и девојчице и даље је неприхватљив, иако се у протеклих неколико деценија све више посвећује пажња томе, оцењује СЗО и додаје да досадашњи напори у борби против тог вида насиља нису довољни.
У свету је између 100 и 140 милиона девојчица и жена било изложено гениталном сакаћењу, око 70 милиона девојчица је удато, често против своје воље, пре навршене 18. године, наводи се у студији и додаје да је 7% жена у свету било силовано током живота. Жене су често жртве и модерног ропства. Према подацима УН, жене и девојчице чине 55% од 20,9 милиона жртава ропског рада у свету и 98% од 4,5 милиона особа примораних на проституцију.
Насиље над женама, које посебно долази од изражаја у сукобима и хуманитарним кризама, има драматичне последице по ментално и физичко здравље жртава, наводи СЗО.
“Нема чаробног штапића којим се може искоренити насиље над женама. Али можемо доказати да је могуће променити начин размишљања и понашање већ у једној генерацији”, рекла је професорка на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину Шарлота Вотс (Charlotte Watts).
СЗО тражи од земаља и донатора да издвоје већа средства за борбу против дикриминације жена, истичући да то није само проблем за социјалне службе и правосуђе већ и за здравство. “Здравствени радници често први ступају у контакт са женама жртвама породичног насиља”, рекла је доркторка Клаудија Гарсија-Морено (Claudia Garcia-Moreno) која је у СЗО задужена за истраживања о насиљу над женама. Због тога је, како је истакла, неопходно да здравствено особље прође одговарајућу обуку.
У студији се предлаже властима, здравственим радницима и међународним донаторима пет праваца деловања. Земље треба да дају већу средства за борбу против насиља како би она заиста била приоритет и да укажу да је то кочница за развој и приступ здравству. Истовремено, треба превазићи препреке за успостављање родне равноправности у законима и институцијама.
Аутори додају да је неопходно промовисати равноправност и ненасилно понашање и указивати да се жртве не смеју стигматизовати. Усвајање закона у различитим областима, попут здравства, образовања и правосуђа, чији ће циљ бити превенција насиља над женама, допринеће промени менталитет.
Додаје се да земље треба да редовније израђују студије и брже спроводе мере које су најефикасније у борби против родне дискриминације.
Према подацима Европске комисије, у ЕУ је свака пета жена била изложена физичком насиљу током живота, а свака десета сексуалном насиљу. Око 500.000 жена и девојчицама је било изложено гениталном скрнављену.
Врло често жене не пријављују насиље у породици. Према истраживању у оквиру кога је 42.000 жена у 28 чланица ЕУ говорило о свом искуству, само 14% жена је пријавило полицији најтеже облике насиља које је починио партнер, а 13% најтеже облике насиља које није починио партнер.
У Србији од почетка године убијена 21 жена
У Србији је у партнерском насиљу у 2013. години убијено више од 40, а од почетка ове године 21 жена, показују подаци које је 24. новембра изнео заштитник грађана Саша Јанковић.
По подацима Министарства правде, за кривично дело насиља у породици 2013. године су поднете кривичне пријаве против 5.748 особа, а оптужнице подигнуте против 2.674. Од изречених 2.118 пресуда, 1.987 је осуђујуће, а 131 била је ослобађајућа.
Омбудсман и више организација за заштиту права жена су позвали на измене кривичног закона. Омбудсман је саопштио да је упозорио Савет за родну равноправност да су неопходне измене кривичног законодавства како би се одговарајућа пажња посветила психо-социјалном третману насилника.
“Институције треба да спроводе континуирану обуку својих запослених у циљу препознавања случајева насиља и брзо и ефикасно поступање по пријави насиља. Нарочито снажан одговор државе мора бити на сузбијању и спречавању фемицида, као најтежег облика насиља над женама”, наведено је у саопштењу.
У саопштењу се наводи да су Ромкиње, жене са инвалидитетом, избегле и интерно-расељене жене, жене лошијег имовног стања, жене са поремећајима у понашању, друштвене групе са повећаним ризиком од насиља и да је о томе обавештен Савет.
Мрежа жена против насиља затражила је 24. новембра подршку организацијама које пружају специјализоване услуге за жене жртве мушког или породичног насиља, строже казне за насилнике, да прогањање буде кривично дело и оснивање кризних центара за жртве силовања. Та мрежа је затражила од државе да подржи формирање јединственог СОС телефона за жртве насиља и подсетила да се организацијама које помажу женама које су претрпеле насиље годишње јави више од 10.000 жена.
Усклађивање закона са Конвенцијом СЕ
Министар правде Србије Никола Селаковић изјавио је 25. новембра да ће кривични прописи бити усаглашени са одредбама Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.
“Усаглашавање домаћег кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом предвиђено је Акционим планом за преговоре у оквиру Поглавља 23. Тим усаглашавањем Србија ће достићи европске стандарде у спречавању насиља над женама”, рекао је министар правде.
По Селаковићевим речима, Конвенција унапређује механизме заштите жена од насиља и једини је европски правно обавезујући инструмент за сузбијање насиља над женама.
Извор: Бета, Euractiv.rs
Оставите коментар