Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Светски дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 04. до 08. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, које су иницирали југословенски Роми, донето је неколико важних одлука. Усвојен је међународни назив Ром (што на ромском значи човек) за све припаднике ове националне заједнице, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем” (што преведено на српски језик значи „Ишао сам, ишао”) чији текст описује страдање Рома и Ромкиња током Другог светског рата. Такође, донета је одлука да ромску заставу чини плаво-зелена двобојница са црвеним точком у средини. Плава боја је симбол неба, слободе и безграничног пространства, зелена представља траву, пут, живот обележен путовањима, док црвени точак означава симбол сталног кретања.

Обележавање 08. априла као међународног дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми и Ромкиње широм света налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота, као и да су изложени дискриминацији и дубоко укорењеној социјалној искључености.

Ромска заједница представља највећу етничку мањину у Европи, где према неким проценама живи између 10 и 12 милиона Рома и Ромкиња. Побошљање положаја Рома и Ромкиња део је европске политичке агенде. Оквир Европске уније за националне стратегије за интеграцију Рома и Ромкиња до 2020. године представља документ којим се чланице ЕУ и земље кандидати позивају да појачају напоре ка обезбеђивању једнаког приступа основним правима и потпуне укључености Рома и Ромкиња у друштво. Усвајањем Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома у оквиру процеса проширења Европске уније на Шестом самиту земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса у пољском граду Познању 2019. године, државе су се обавезале да ће уложити напоре како би се повећала стопа запослености, легализовала неформална насеља и побољшали услови становања, повећала стопа уписа и завршетка основног и средњег образовања, осигурао потпуни обухват здравственим осигурањем, упис у матичне књиге и наставила борба против дискриминације Рома и Ромкиња. Такође, од велике су важности националне стратегије којима се постављају циљеви и прати напредак у погледу побољшања положаја Рома и Ромкиња у појединачним државама, узимајући у обзир националне специфичности и приоритете.

У Републици Србији, према подацима пописа становништва из 2011. године, живи 147.604 лица ромске националне припадности, што чини удео од 2,05% у укупном становништву. Међутим, с обзиром на чињеницу да према Уставу Републике Србије грађани и грађанке нису у обавези да се изјасне о својој националној припадности, претпоставља се да је број Рома и Ромкиња заправо знатно већи од онога што званична статистика показује, на шта указују и процене различитих организација.

Социјално укључивање Рома и Ромкиња препознато је као један од приоритета Владе Републике Србије у кључним стратешким документима у процесу европских интеграција, а пре свега у Акционом плану за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права). Влада Републике Србије усвојила је и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године.

У Извештају о спровођењу Акционог плана за примену Стратегије за период од 2017. до 2018. године наводи се да је за побољшање положаја Рома и Ромкиња у Србији значајно спровођење пројеката у области унапређења услова становања у ромским насељима, који се спроводе уз подршку средстава из IPA 2013, IPA 2014 и IPA 2016 програма. Такође, препознаје се важност формирања мобилних тимова у 50 јединица локалне самоуправе, повећање броја ангажованих здравствених медијаторки у здравственом систему, ширење мреже педагошких асистената/киња у предшколским установама и основним школама, додела стипендија ученицима/цама који похађају средње школе и студентима/кињама ромске националности, као и учешће Рома и Ромкиња у активним мерама запошљавања.

Семинар о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији, који Влада Републике Србије у партнерству са Европском комисијом организује од 2011. године, значајна је прилика да се у форми оперативних закључака договоре приоритети за наредне две године у области социјалног укључивања ромске заједнице. На петом Семинару који је одржан у октобру 2019. године у Београду, истакнути су следећи приоритети: већи обухват ромске деце предшколским образовањем (само 6% деце узраста од 3 до 4 године из ромских насеља похађа програме предшколског образовања), повећање броја Рома и Ромкиња са завршеном средњом школом (22% адолесцената из ромских насеља похађа средњу школу, а 17% је успешно заврши), запошљавање припадника и припадница ромске заједнице (три четвртине Рома и Ромкиња је без икаквог радног искуства), одрживост прогама у области становања (у Србији је регистровано 583 ромских насеља) и унапређење здравствене заштите Рома и Ромкиња.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) учествује у раду Преговарачке групе за правосуђе и основна права (Поглавље 23) у оквиру које прати и извештава о реализованим активностима које се тичу унапређења положаја Рома и Ромкиња. Тим учествује у евалуацији, припреми, праћењу и спровођењу релевантних стратешких докумената као што су Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016-2025. године, Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији и Извештај о имплементацији оперативних закључака са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији”. Такође, SIPRU сарађује са свим релевантним министарствима, институцијама и организацијама цивилног друштва на унапређењу положаја Рома и Ромкиња, али  ради и на јачању капацитета државних службеника и службеница, новинара и новинарки и осталих друштвених група како би могли да препознају проблем социјалног искључивања ромске заједнице и дају свој допринос успостављању равноправнијег друштва. Како би указао на важност социјалног укључивања Рома и Ромкиња и ојачао капацитете заједнице за бављење овим темама, SIPRU припрема различите публикације (анализе, приручнике, брошуре).

Повезана документа:

• Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016-2025. године
• Акциони  план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији и за период 2017-2018. године
• Annual reporting on the implementation of the Action Plan for the Implementation of the Strategy for the Social Inclusion of Roma Men and Women in the Republic of Serbia for the Period 2016– 2025, for the period from 2017 to 2018
• Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији, Роми у Србији
• Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња за 2018. годину

Препоручени садржаји са нашег сајта:

• Доступност услуга и мера подршке за децу ромске национаности на локалном нивоу
• Извештај о имплементацији оперативних закључака са семинара  „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” за период 2017-2019. године
• Блог о социјалном укључивању: Школа, посао, успех – прича о Ромима