Влада Републике Србије
Потпредседник Владе Божидар Ђелић и Пјер Мирел из Европске комисије, директор Генералног директората за проширење, отворили су у Београду Трећу националну конференцију о смањењу сиромаштва. На конференцији су презентовани премилиминарни подаци о сиромаштву у Србији за 2007. годину. У 2007. години у Србији има 6,6% сиромашних.
Сиромаштво је анализирано на основу резултата Анкете о животном стандарду коју је спровео Републички завод за статистику у мају 2007. године, на репрезентативном узорку од 5.558 домаћинстава.
Потпредседник Владе Божидар Ђелић је истакао да је “сиромаштво у Србији преполовљено у периоду 2002-2007. године, захваљујући спровођењу Стратегије за смањење сиромаштва”.
Апсолутна линија сиромаштва за 2007. годину у Србији износи 8,883 динара по потрошачкој јединици, месечно. Линија сиромаштва поред издатака за храну обухвата и друге издатке (обућу, одећу, хигијену, покућство, издатке за здравство и образовање). Тако се сиромашним сматра свако лице чија је месечна потрошња по потрошачкој јединици била мања од 8,883 динара, што значи да би за трочлану породицу тај минимум месечне потрошње износио 19,543 динар. Потрошња око 6,6% житеља Србије је испод овог минимума. Према овоме, око 490 000 становника/ца Србије је сиромашно.
Према овој методологији, у 2002. години, у Србији је 13.4% становника класификовано као сиромашно, обзиром да је њихова потрошња по потрошачкој јединици у просеку била нижа од линије сиромаштва, која је износила 5.234 динара месечно по потрошачкој јединици.
Становништво Србије које не живи у градским подручјима знатно је сиромашније у односу на становништво које живи у градовима. Индекс сиромаштва становништва ванградског подручја је скоро два и по пута већи од индекса сиромаштва становништва градског подручја (4,3% према 9,7%), а за око 50% већи у односу на просек целе популације.
Регион са највећим уделом сиромашних је централна Србија. Око 8.4 % особа које живе у централној Србији спадају у категорију сиромашних. У оквиру овог региона запажа се знатна разлика у сиромаштву градског и осталог подручја.
Категорије становништва које су биле најчешће заступљене у категорији сиромашних, у 2007. години су:
1) необразовано становништво (без, или само са основном школом);
2) деца до 13 година старости;
3) домаћинства са 6 и више чланова;
4) старачка домаћинства;
5) домаћинства која живе изван градског подручја.
Посматрано према годинама старости посебно се издвајају деца до 13 година и старији од 65 година. Сиромашно је 8.9% деце до 13 година односно 9.5% старог становништва. Деца до 13 година међутим чине и најбројнију старосну групу међу сиромашнима (24.1%) иако је њихово учешће у општој популацији значајно мање (12,7%).
Основни узрок сиромаштва је незапосленост, у највећој мери узрокована ниском образовном структуром радно активних чланова домаћинстава. На смањење сиромаштва највише би утицало повећање стопе запослености и нивоа образовања носиоца домаћинства.
pdf [3 MB]
Оставите коментар