Влада Републике Србије
Одрасли Роми, њих 33, сада су поносни јер знају да се потпишу, испуне уплатницу, чек…
У оквиру пројекта Грађанских иницијатива, који наставља след оног који је започео Град Београд, тридесетак одраслих Рома из насеља Мали Лесковац на Миријевском брду у Београду научило је да чита и пише, чиме су стекли услов за добијање сертификата о функционалној писмености.
Према проценама Националног савета Рома, у Србији живи између 600.000 и 700.000 Рома. Током претходних шест месеци, студенткиње факултета Београдског универзитета долазиле су у Мали Лесковац – једно од 600 ромских насеља у читавој држави – два пута недељно, како би обучавале одрасле Роме словима и бројевима.
Пројекат „Описмењавање одраслих Рома и Ромкиња” организовала је невладина организација Грађанске иницијативе, као наставак програма који је прошле године Град Београд покренуо за расељене становнике нехигијенских насеља испод моста Газела.
Јасмина Петровић, једна од десетак предавача и студенткиња Филолошког факултета, смера Српска књижевност и језик, прво искуство у раду са одраслима стекла је подучавајући одрасле Роме расељене у Барајево. Зато јој је рад у Малом Лесковцу био познат.
– Часове писања и читања прилагођавале смо нивоу знања полазника. Неки су, на пример, знали да користе само ћирилицу; други латиницу. Појединцима је било тешко да савладају писана слова, препричава Јасмина.
Предавачи су биле студенткиње, њих десетак са факултета Београдског универзитета
Пре почетка пројекта, у марту 2012. године, сви предавачи су прошли убрзану обуку како би што боље обављали посао, а међу колегиницама са њеног факултета – Оливере Лазаревић, Милице Покрајац и Бојане Божић – нашла се и студенткиња Саобраћајног факултета Андреа Вранеш.
– За пројекат сам чула од пријатељице. Без обзира што сам потпуно друге струке, желела сам да помогнем овим људима. Искуство које смо стекле – непроцењиво је. А знања за њих такође, много ће им олакшати свакодневни живот.
Најстарији полазник је имао 49 година, а најмлађи 18. Увек када би стигле у насеље, долазила би деца која иду у школу и питала да ли и она могу да буду на час, кажу у глас две наставнице.
– Дешавало се, на пример, да са једним полазником пролазим кроз сабирање и одузимање бројева до 20. Онда уочим да он не зна да гледа на сат. Сада је и то савладао, поносна је Андреа.
Студенткиње су биле ангажоване као предавачи током шест месеци, а заузврат су добиле стипендије за текућу школску годину, док су одрасли Роми, како кажу, сада много поноснији, јер знају да се потпишу, испуне уплатницу, чек…
Почетком септембра полагали су тест и након успешног проласка добили су сертификат о функционалној писмености.
Шестомесечна „школица” одржавана је у поткровљу једне полудовршене куће у насељу Мали Лесковац
Циљ пројекта је оснаживање Рома основним знањима . Стечено ће им свакако помоћи да постану самосталнији у друштву, лакше пронађу посао и тако обезбеде себи боље услове живота, кажу у Грађанским иницијативама.
Осим што су прилагођавали градиво према постојећем знању 33 полазника, студенткиње-предавачи имале су разумевање за умор или изостанак.
– Сви они раде тешке послове. Или су физички радници или раде као продавци на пијацама. Међутим, трудили су се да минимално изостају. Чак би долазили да се јаве уколико не могу да дођу, појашњава Јасмина.
Један од најредовнијих био је Ерџан Бериша. Запослен је у Градској чистоћи и, како каже, у школу није ишао редовно, па је стигао само до шестог разреда.
– Признајем да сам погрешио. Знам да пишем и читам, али полако, и писана слова нисам савладао. Све наставнице су биле супер. Звали смо их по и мену, јер кад дођу свих пет, а неко од нас позове „Наставнице!”, све се окрену и дођу да помогну, каже уз осмех момак који је тек ове године стекао личну карту. Живи са родитељима и каже да су они били много срећни када им је рекао да ће ићи на часове.
– Сад ми је много лакше. А за часове сам чуо од друга Цени Демираја. И он се уписао. Пропустили смо само неколико првих, док нисмо сазнали. После смо долазили редовно.
Тест је положио из прве, а средином септембра дошао је на додатно полагање да пружи подршку комшијама Бесиму и Цоли Неџаду који нису могли због посла да полажу први тест.
На зидовима собе у поткровљу недовршене куће у Улици Миријевско брдо школске клупе су већ распремљене, али су остали панои и плакати које су исписивали сами полазници. Материјал – свеске, оловке, радне свеске – добијен је из Грађанских иницијатива. Финансијер пројекта је био Интернационални клуб жена који окупља супруге страних амбасадора и дипломата у Србији.
Међутим, занимљиво је да није било Ромкиња које би се одазвале да науче азбуку и основе читања и писања, што говори о њиховој још увек подређеној улози. Из Грађанских иницијатива кажу да су имали добру сарадњу са локалном самоуправом – Општином Палилула.
pdf [3 MB]
Оставите коментар