Влада Републике Србије
Измучени кризом која је некима од њих уништила животе, Грци малим корацима развијају нове облике солидарности у којима се комбинује помоћ најсиромашнијим и борба против бацања хране и скупог живота. У земљи у којој је свака четврта особа незапослена, мере штедње окрњиле плате и пензије у јавном сектору, а залихе за црне дане стањене, ничу задружне продавнице у којима се намирнице набављају директно од произвођача по нижим ценама, као и иницијативе за прикупљање вишка намирница из продавница за потребе народних кухиња.
Иза главне пијаце у Атини Ксенија Папаставру помаже осиромашеним Грцима који чекају у народним кухињама. Она помаже да се прикупи непдродата роба из прехрамбених радњи.
„У јуну су нам дали 3.000 диња, у августу 7.200 малих паковања млека”, изјавила је ова 39-годишња Гркиња у свом локалу, док екраном рачунара промичу адресе добротворних удружења из целе земље, стрелице и табеле са сложеним бројкама.
Њена замисао је међутим веома једноставна – да повеже велике продавнице, мале радње из краја, кантине и ресторане који имају вишкове намирница и волонтере којима је све то потребно да би жртвама кризе поделили оброке.
Пре три године, у јеку исцрпљујуће кризе, основала је организацију „Боруме”, у преводу „можемо”, и сада учествује у расподели 2.500 оброка дневно најсиромашнијима широм Грчке, од Солуна на северу преко Атине до Патраса на Пелопонезу. Она свакога дана обједињује нове понуде производа и проналази добротворно удружење којем је потребно то поврће, хлеб „или чак тих 12 тропита (пита са сиром) које су остале непродате у пекари на углу”.
„Грчка је земља у којој се много баца”, објаснила је она. Како је иронично рекла, уколико се у таверни на вечери са пријатељима у тањиру не добије Кеопсова пирамида, ствар је пропала.
„Овде није менталитет да се води рачуна. Овде важи систем ‘ја плаћам, дакле могу да радим шта хоћу‘”, навела је она.
Квалитетно не мора бити и скупо
Криза је, међутим, донела промене у овој земљи у којој је према званичној статистици свака четврта особа изложена ризику од сиромаштва.
У својој пиљари солидарности у живаној четврти Ексархија, Тоња Катерини даје исту оцену.
„До сада је у Грчкој важила мисао да је скупо јести квалитетне производе, и Грци нису много водили рачина о трошковима”, рекла је ова независна архитектица која посвећује 10-ак сати недељно овој задрузи.
На дрвеним полициама продају се неупаковани пиринач, црвено сочиво и маслиново уље, по цени која је како она наводи 10 до 15% нижа него у супермаркету.
Да би се то постигло, ова задружна пиљарница Сесула, као и 11 других које су процветале у Атини од како је Грчка у кризи, прескаче посреднике и директно преговара са произвођачима.
Ова замисао рођена је пре три година са „покретом кромпира”. Тада су се произвођачи, незадовољни маржама које узимају посредници, упустили у директну продају, избацујући вреће кромпира купцима директно из камиона, по ценама које се не могу надмашити.
Шта када се сламарице испразне
„Криза нас приморава да више не радимо свако за свој грош већ да размислимо шта можемо заједно да урадимо да бисмо се извукли из проблема.
Породица је до сада била заштита од беде у овој земљи у којој је свака четврта особа незапослена. Међутим, ове две жене указују да то више није случај.
Када пензија родитеља буде додатно смањена због новог плана штедње и када се испразни новац из сламарице сачуван за црне дане, „заједница мора да замени” породицу, навела је Катерини.
Услед те бесконачне кризе, продужили су се редови пред народним кухињама. Ту чекају стари, све бројнији, али и мајке. Неке долазе са шерпама како би „деца поверовала да су оне направиле ручак и тако мало прикриле сиромаштво”, навела је Папастраву.
У четврти Зографу, која није ни богата ни заиста сиромашна, пре шест година је у народну кухињу долазило 80 особа, док их данас има 500.
„Видите колико је значајно да једни другима помажемо у оквиру заједнице”, закључила је она.
Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар