Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији ће од 24. октобра корисници социјалне помоћи бити изложени опасности да изгубе овај приход у случају да одбију задужење које им додели центар за социјални рад, а које може подразумевати лечење, додатно образовање или рад. На ову меру упућене су жестоке критике, пре свега због могућег погоршања положаја сиромашних, али и због тога што за сада нису дефинисане обавезе организација код којих ће бити ангажовани примаоци социјалне помоћи. Посланици опозиције у скупштини указали су и да се чини да нико није водио рачуна о томе да поред радне способности сиромашни могу имати друге тешкоће да се прикључе оваквим активностима, попут деце о којој нема ко да брине.

Министар за рад и социјална питања Александар Вулин обелоданио је 19. октобра да је Влада Србије четири дана раније донела уредбу којом се радно способним корисницима социјалне помоћи намећу радне или образовне активности. Казна за прво одбијање је смањење помоћи, док је за друго одбијање казна престанак и исплате.

“Социјална помоћ неће бити помоћ него зарада. Не може да буде поплава у Обреновцу или Шапцу, и да долазе хиљаде волонтера а да ни један корисник социјалне помоћи не дође да брани свој град”, рекао је Вулин новинарима у Београду.

Задужења ће одређивати надлежни центри у сарадњи са локалним самоуправама, рекао је Вулин и додао да ће пре тога његово Министарство донети одговарајуће правилнике а социјални центри и локалне власти потписати споразуме.

У Уредби се наводи да ће радно способни примаоци помоћи са центром за социјални рад закључивати споразум у којем ће се дефинисати њихове обавезе, које се описују као начин да се превазиђе искљученост из друштва. Реч је о лечењу, запошљавању, друштвено-корисном раду или формалном и неформалном образовању.

Корисници помоћи могу да буду упућени на активности код организација са којима центри за социјални рад склопе протокол о сарадњи, а ту су између осталог служба за запошљавање, Црвени крст, предузећа за запошљавање особа са инвалидитетом, али и привредна друштва.

Мрежа против сиромаштва: угрожена социјална права

Европска мрежа против сиромаштва (ЕМПС) 20. октобра је оценила да би ти прописи могли довести до пораста сиромаштва становништва у Србији и угрожавања права сиромашних.

Како је речено агенцији Бета у ЕМПС, Уредба долази у тренутку када је у Србији забележен пораст сиромаштва и висока незапосленост, а либерализацијом тржишта рада погоршани услови рада, нарушени принципи достојног рада и све се више смањују социјална права која се остварују из рада.

ЕМПС – Србија се слаже са потребом Владе Србије да се социјално угрожене групе подстакну да раде и да се усавршавају, али указује да “исхитрене мере” и њихово спровођење без одговарајућег институционалног оквира и политика, могу довести до штетних последица.

У тој организацији сматрају да је потребно унапредити политике запошљавања и поштовања стандарда достојног рада које предвиђа Међународна организација рада. Како наводе, у условима унапређивања стандарда на раду, корисници социјалне помоћи ће бити више мотивисани да траже запослење него да се ослањају на социјалну помоћ.

Забрињавајуће је што се у Уредби говори о обавезама корисника социјалне заштите, али не и о обавезама послодаваца који треба да их запошљавају, без обзира да ли је реч о држави или приватницима, навде у ЕМПС-у.

ЕМПС Србија сматра да укључивање центара за социјални рад у програме запошљавања, који су у надлежности Националне службе за запошљавање, може да представља превелико оптерећење за те установе, које су често без довољно капацитета. Европска мрежа против сиромаштва – Србија окупља 20 националних и регионалних организација цивилног друштва које раде са и за најугроженије појединце и групе у Србији.

Опозиција: незаконити поступак

Посланица Демократске странке (ДС) Гордана Чомић оценила је 21. октобра да је незаконита и неуставна изјава министра за рад Александра Вулина да ће сви радно способни корисници социјалне помоћи морати да раде или се образују да би остварили то право.

“Мени је потпуно јасно да су изјаве дате у намери да се укупан број корисника социјалне помоћи смањи. Начин на који је то учинио министар је недопустив”, рекла је Гордана Чомић, истичући да надлежне институције нису расправљале о томе.

Она је казала да ДС нема ништа против да се поведе дијалог о томе да ли је Закон о социјалној заштити проблем, али је против да се ненадлежне институције баве оправданошћу некога да прима или не прима помоћ.

“Ако има злоупотреба, министар је онда одговоран што није спровео контролу, ако жели да смањи број корисника, одговоран је што то ради на незаконит и неуставан начин. Ако је Влада донела одлуку, то значи да је цела Влада сагласна са тим да министар поступа незаконито. Једно питање остаје нерешено – да ли за оног ко по наредби Центра за социјални рад треба да ради неки посао важи Закон о раду, ко плаћа за њега допринос да ли има права на превоз, ко му је послодавац”, питала је Гордана Чомић.

Посланик Нове странке Зоран Живковић рекао је да му је изјава Вулина неразумљива и упитао Владу Србије због чега не укине социјалну помоћ онима који могу да раде и привређују и који је примају неоправдано.

“Не можете с друге стране да терате људе који имају 50, 60, 70 година и примају социјалну помоћ и реално не могу да раде, па зато примају социјалну помоћ, не можете да терате мајке са двоје, троје, четворо, петоро деце да се дошколовавају и да почну да раде, а нема ко да им чува децу или немају приходе, па због тога примају социјалну помоћ”, истакао је Живковић.

Извор: Бета и С.В., преузтео са www.euractiv.rs