Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије покренуо је током 2021. године израду Социјалног монитора, у циљу развоја националних индикатора за праћење социјалне укључености у Републици Србији. Циљ ових активности је повећање свести друштва о обиму искључености и креирање адекватних мера и политика у правцу инклузивнијег друштва. Ова активност чини само један сегмент у процесу приступања Републике Србије Европској унији и то кроз преговарачко поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање као и кроз обавезе из Програма економских реформи (ERP) који се периодично дефинише и усваја.

С тим у вези, треба нагласити да европске интеграције представљају стратешки циљ Владе Републике Србије и процес усвајања неопходних законских регулатива и јачање административних капацитета континуирано тече од почетка приступних преговора 2014. године. У склопу процеса европских интеграција, Србија би требало да искористи прилику да успостави делотворне инструменте за унапређење праћења социјалног укључивања на националном нивоу и поређење са земљама Европске уније (ЕУ). Припремајући се за чланство у ЕУ, Србија је у обавези да развије инструменте за праћење који постоје на нивоу ЕУ. Стога, у наставку ће бити  наведени елементи који су полазна основа за  за развој Социјалног монитора у Републици Србији ради достизања задовољавајућег стандарда:

1. Пре свега, Европски стуб социјалних права (European Pillar of Social Rights), који су 17. новембра 2017. објавили и потписали Савет ЕУ, Европски парламент и Европска комисија. Циљ овог инструмента јесте јачање правних тековина Европске уније у области социјалне заштите и обезбеђивање делотворнијих грађанских права. Усмерен је на запошљавање и питања из области социјалне политике и заштите, као и на усаглашавање европског социјалног модела са изазовима 21. века. У марту 2021. године објављен је и Акциони план за спровођење Европског стуба социјалних права, који дефинише конкретне мере за даље заједничко спровођење начела Европског стуба социјалних права од стране ЕУ и њених држава чланица, уз активно укључивање социјалних партнера и цивилног друштва.
2. Европски систем интегрисане статистике социјалне заштите (ESSPROS), коју је развио Еуростат (Статистичка канцеларија Европске уније) у сарадњи са представницима земаља чланица Европске уније крајем седамдесетих година 20. века. ESSPROS је настао као одговор на потребу за специфичним инструментом за праћење ефеката социјалне заштите у земљама чланицама ЕУ и представља хармонизовани систем који служи као инструмент анализе и упоредивости финансијских токова, али и броја корисника националних система социјалне заштите. Циљеви ESSPROS-а су да пружи свеобухватан и кохерентан опис социјалне заштите у државама чланицама Европске уније и земљама кандидатима за чланство у Европској унији, кроз обухватање социјалних давања и њиховог финансирања, усмереност на међународну упоредивост и усаглашавање са другим статистикама.
3. Заједнички оквир за процену (Joint Assessment Framework – JAF) – који су развили Европска комисија, Комитет за запошљавање Европске комисије (EMCO – The Employment Committee) и Комитет за социјалну заштиту (SPC – Social Protection Committee) за праћење напретка у спровођењу смерница за запошљавање у контексту Стратегије Европа 2020: стратегије за паметни, одрживи и инклузивни раст.
4. Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање – Допунски индикатори су додати у табелу на основу публикације настале кроз  сарадњу SIPRU Тима и UNICEF канцеларије у Србији (уз подршку Републичког завода за статистику), који су током 2016. године покренули  процес ревизије индикатора социјалног укључивања и смањења сиромаштва.

Део израде Социјалног монитора подразумева и обједињавање листе индикатора на нивоу Србије, која је креирана са циљем да пружи полазну основу за праћење социјалне укључености. Индикатори су израђени по узору на индикаторе који се прате и рачунају кроз претходно споменуте инструменте.

Већина индикатора из листе је доступна и на сајту Еуростата, док су неки од индикатора накнадно израчунати уз помоћ постојећих података. У том смислу, треба споменути и велику подршку Републичког завода за статистику у овом процесу, како у погледу консултација око избора и доступности индикатора, тако и у погледу рачунања појединих индикатора који су део листе индикатора Социјалног монитора.

Табела са листом индикатора, методолошким објашњењем и вредностима за претходне три године може се преузети овде.