Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији

Пише: Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Ромска заједница представља највећу етничку мањину у Европи, где према неким проценама живи између 10 и 12 милиона Рома и Ромкиња – половина Рома и Ромкиња живи у земљама Европске уније, док трећина европске ромске популације живи у земљама Западног Балкана и Турске.

Бројна истраживања показују да се Роми и Ромкиње налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота, као и да су изложени дубоко укорењеној социјалној искључености.

Социјално укључивање Рома и Ромкиња кључно је са становишта поштовања основних људских права великог броја грађана и грађанки, али би допринело и укупном економском развоју, јер ромска заједница представља растући део ученичке и радно способне популације (просечна старост Рома и Ромкиња износи 25 година, док је просек на нивоу ЕУ 40 година).

Побошљање положаја Рома и Ромкиња део је европске политичке агенде. Оквир ЕУ за националне стратегије за интеграцију Рома и Ромкиња до 2020. године представља документ којим се позивају чланице ЕУ и земље кандидати да појачају напоре ка обезбеђивању једнаког приступа основним правима и потпуне укључености Рома и Ромкиња у друштво. Такође, усвајањем Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома у оквиру процеса проширења Европске уније на Шестом самиту земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса у пољском граду Познању 2019. године, државе су се обавезале да ће уложити напоре како би се повећала стопа запослености, легализовала неформална насеља и побољшали услови становања, повећала стопа уписа и завршетка основног и средњег образовања, осигурао потпуни обухват здравственим осигурањем, упис у матичне књиге и наставила борба против дискриминације Рома и Ромкиња.

Осим докумената којима се дефинишу приоритети и прати имплементација активности на регионалном нивоу, за ефикасно унапређивање положаја Рома и Ромкиња од велике су важности националне стратегије којима се постављају циљеви и прати напредак у погледу побољшања положаја Рома и Ромкиња у појединачним државама, узимајући у обзир националне специфичности и приоритете. Адекватна имплементација стратегија, како држава чланица ЕУ тако и земаља Западног Балкана, наилази на бројне изазове са којима се свака држава сусреће.

Када је реч о Републици Србији, према подацима пописа становништва из 2011. године, у Србији живи 147.604 лица ромске националне припадности, што чини удео од 2,05% у укупном становништву. Међутим, с обзиром на чињеницу да према Уставу Републике Србије грађани и грађанке нису дужни да се изјасне о својој националној припадности, претпоставља се да је број Рома и Ромкиња заправо знатно већи од онога што званична статистика показује, на шта указују и процене различитих организација.

Социјално укључивање Рома и Ромкиња препознато је као један од приоритета Владе Републике Србије у кључним стратешким документима у процесу европских интеграција, пре свега у Акционом плану за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права). Влада Републике Србије усвојила је и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, а очекује се и усвајање пратећег Акционог плана за период од 2019. до 2020. године.

У Извештају о спровођењу Акционог плана за примену Стратегије за период од 2017. до 2018. године наводи се да је у Србији значајно спровођење пројеката у области унапређења услова становања у ромским насељима, који се имплементирају уз подршку средстава из IPA 2013, IPA 2014 и IPA 2016 програма, оснивање мобилних тимова у 50 јединица локалне самоуправе у Србији, повећање броја ангажованих здравствених медијаторки, ширење мреже педагошких асистената/киња у предшколским установама и основним школама, додела стипендија ученицима/цама који похађају средње школе и студентима/кињама ромске националности, учешће Рома и Ромкиња у активним мерама запошљавања.

Ипак, Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2019. годину указује на чињеницу да само 9% ромске деце иде у вртиће, 84% деце уписује основну школу, а завршава је само 67%, у поређењу са 96% неромске популације. Стопа незапослености Рома и Ромкиња је изразито висока у односу на стопу у општој популацији (16%) и износи 36% (45% за Ромкиње). Велики број ромских домаћинстава још увек нема приступ електричној енергији (32% подстандардних ромских насеља није прикључено на мрежу електричне енергије) и води за пиће (у 38% подстандардних ромских насеља стамбени објекти нису прикључени на водоводну мрежу). Све препоручене вакцине примило je само 12,7% ромске деце, у поређењу са 70,5% неромске деце у земљи.

Семинар о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији, који Влада Републике Србије у партнерству са Европском комисијом организује од 2011. године, представља прилику да се у форми оперативних закључака договоре приоритети за наредне две године у области социјалног укључивања ромске заједнице. На петом Семинару који је одржан 23. октобра у Београду, учествовали су представници и представнице Владе Републике Србије, Националног савета ромске националне мањине, организација цивилног друштва, донатора и међународних организација. На Семинару је истакнут значај рада локалних механизама за социјално укључивање Рома и Ромкиња и потреба за институционализацијом координатора/ки за ромска питања, педагошких асистената/киња и здравствених медијаторки. Приоритет у наредном периоду биће и већи обухват ромске деце предшколским образовањем (само 6% деце узраста од 3 до 4 године из ромских насеља похађа програме предшколског образовања), повећање броја Рома и Ромкиња са завршеном средњом школом (22% адолесцената из ромских насеља похађа средњу школу, а 17% је успешно заврши), запошљавање припадника и припадница ромске заједнице (три четвртине Рома и Ромкиња је без икаквог радног искуства), одрживост прогама у области становања (у Србији је регистровано 583 ромских насеља) и унапређење здравствене заштите Рома и Ромкиња.

Као што је на Семинару истакнуто, социјално укључивање Рома и Ромкиња је процес који захтева спремност на дијалог, стратешко креирање политика, одговорно буџетирање и координацију свих релевантних институција на националном и локалном нивоу, уз активно учешће чланова и чланица ромске заједнице, како бисмо стекли бољи увид и адекватније одговорили на потребе једне од најрањивијих категорија становништва у Србији. То је могућност да Роми и Ромкиње, као грађани и грађанке Републике Србије, равноправно учествују у доношењу одлука које се тичу економског, друштвеног и културног живота, да доприносе развоју и добробити своје заједнице.

(Текст је изворно објављен као Уводник 59. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)