Мерење социјалне искључености и сиромаштва у Србији : Инклузија

За потребе мерења сиромаштва у Републици Србији користе се апсолутна и релативна линија сиромаштва.

Историја мерења сиромаштва у Србији

Први пут у 2002. години Србија је добила податке о сиромаштву по међународно признатој методологији. Процес прикупљања статистичких података који се односе на сиромаштво започео је спровођењем годишње Анкете о животном стандарду (АЖС), спроведене током 2002. и 2003. године, а на захтев Владе Републике Србије и уз стручну помоћ Светске банке. На основу ових података направљена је Стратегија за смањење сиромаштва. Анкета о животном стандарду уз подршку Светске банке реализована је последњи пут 2007. године и неће се више реализовати у Србији.

Стратешком одлуком, донетом 2004. године, да се статистика сиромаштва у Србији заснива на подацима добијеним из Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД), настојало се да се обезбеде пуно национално власништво и континуитет у праћењу података у вези са сиромаштвом.

Током 2004. и 2005. године направљен је прелаз са мерења сиромаштва Анкетом о животном стандарду (АЖС) на мерење сиромаштва Анкетом о потрошњи домаћинства (АПД). Међутим, подаци из Анкете о потрошњи домаћинства за 2004. и 2005. годину су методолошки недовољно добро засновани, те се подаци за ове две године не објављују.

Како би било могуће пратити трендове од 2006. године, Републички завод за статистику је прихватио препоруку Светске банке да се за утврђивање апсолутне линије сиромаштва користи индекс потрошачких цена – CPI. Апсолутна линија сиромаштва добија се израчунавањем нутриционистичке корпе у 2006. години, која се увећава за одговарајући износ инфлације (индекс потрошачких цена) за сваку годину.

Од 2014. у Србији су доступни и подаци из Анкете о приходима и условима (SILC – Survey on Income and Living Conditions), која представља значајно унапређење статистике у области животног стандарда и омогућава по први пут потпуну упоредивост података Републике Србије и земаља чланица ЕУ. Анкета о приходима и условима је део редовних статистичких истраживања у земљи.

Извори за мерење сиромаштва у Србији

Анкета о приходима и условима живота (SILC) омогућава потпуну упоредивост података Републике Србије и земаља чланица ЕУ. За свеобухватно разумевање положаја најугроженијег становништва користе се и Анкета о потрошњи домаћинства (АПД) и Анкета о радној снази (АРС), као и подаци из виталне статистике и статистике образовања које прикупљају Републички завод за статистику и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, затим подаци статистике здравства које прикупља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, као и административни подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и др.

Показатељи услова живота осетљивих друштвених група (Роми, особе са инвалидитетом, избегла и расељена лица и др.) и даље недостају будући да наведена анкетна истраживања због својих методолошких ограничења нису у могућности да са довољном поузданошћу омогуће закључивање о њима. Важно је напоменути да је са овим ограничењем суочена и европска статистика и да се у те сврхе користе посебно осмишљена истраживања.

Републички завод за статистику ће континуирано извештавати о показатељима релативног сиромаштва на основу података истраживања SILC. Међутим, потребно је истаћи да РЗС од 2010. године не извештава о стању апсолутног сиромаштва у земљи. За потребе праћења профила најугроженијих у земљи, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва је, као одговор на непостојање званичних података, спровео независно истраживање о апсолутном сиромаштву на основу података АПД за период 2011-2013. године.

Корисни линкови ка изворима података за мерење стања социјалне искључености:

Више о мерењу социјалне искључености и сиромаштва у Србији видети у следећим публикацијама: