Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Општи контекст економске политике

Макроекономски трендови у 2021. години повољнији су од резултата остварених у 2020.години, коју дефинишу слабији показатељи остварених циљева у земљи услед последица пандемије вируса COVID-19. Фискални савет Републике Србије процењује реалну стопу раста БДП-а у 2021. на  6,0 % што је значајно изнад остварене стопе раста БДП-а у 2020. години (-1,0%), али и изнад стопе раста БДП-а у 2019.години која је износила 4,2%. Просечна инфлација у 2019. Била је нешто нижа од планиране, 1,9%, уместо планираних 2,3%. Текући дефицит платног биланса износио је 6,9%( уместо планираних 5,2%, које  је Влада прогнозирала крајем 2018. године). Уз све то, побољшавају се трендови на тржишту рада (постепено расту запосленост и просечна зарада)^[1]. Једини важан макроекономски показетељ који је у 2019. био повољнији од прогноза односи се на тржиште рада, где плате имају релативно висок раст од преко 9% (реално 7%) уз раст запослености од 2%.^[2]

Република Србија је 2019. годину завршила са реалним привредним растом од 4,2%^[3]. Након 2014. године када је остварен реалан пад од 1,6%, привреда Србије показује знаке умереног опоравка (током 2015. године остварен је привредни раст од 1,8%, а 2016. 3,3% док је 2017. године он износио 2,0%, као и у 2018. години када је износио 4,4%).

Према пројекцијама изнетим у Фискалној стратегији за 2021. годину, са пројекцијама за 2022. и 2023. годину, и Програму економских реформи (ERP) за период 2021-2023. године^[4], очекује се опоравак са стопом раста од 6,0% у 2021. години, а затим период непромењене стопе раста од 4,0% у 2022. и 2023. години.

Влада је предузела одређене кораке за решавање бројних препрека које успоравају раст. Крајем 2014. године започет је нови трогодишњи програм фискалне консолидације, који поред буџетске штедње предвиђа и свеобухватне структурне реформе. Мерама фискалне консолидације смањени су јавни расходи и умерено повећани порески приходи уз промену њихове структуре, што имплицира и промену структуре агрегатне тражње. У Извештају о напретку за 2019. годину ЕК наглашава да је комбинација макроекономских политика била адекватна и да је донела макроекономску стабилност и побољшање главних економских индикатора. Иако још увек постоје значајни економски изазови, а главни је да је привредни раст спор, рестриктивна фискална политика и прилагодљива монетарна политика су осигурале стабилност цена, стимулисале инвестиционе активности, повећале запосленост и смањиле премију ризика земље. Као и претходних година, наставак економских реформи и њихово пуно спровођење и даље су кључни за додатно јачање потенцијала привреде и за подршку стварној конвергенцији са ЕУ.

Након успешно завршеног стенд-бај аранжмана из предострожности у периоду од 2015. до 2017. године, у јулу 2018. године, Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио је Србији нови програм сарадње, Програм за координацију политика (PCI), за период од 30 месеци, који је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Циљ програма је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварања нових радних места и побољшања животног стандарда. Након мисије ММФ-а ради разговора о првој ревизији аранжмана у оквиру Инструмента за координацију политика (PCI) октобра 2018. закључено је да је остварен даљи напредак у реализацији структурних реформи, али су потребни додатни напори да би се одржала висока стопа раста у наредним годинама^[5].

Главни циљеви и смернице економске политике Републике Србије су препознати у Фискалној стратегији за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину:

1. Очување фискалне стабилности уз подршку расту;
2. Макроекономски одржив и инклузиван раст привреде и
3. Процес приступања ЕУ.

Фискална кретања на крају 2019. године показују дефицит консолидованог сектора државе од -0,2% БДП-а^[6]. Нацртом Фискалне стратегије се предвиђа уравнотежење јавних финансија, након криза изазваних пандемијом COVID-19 вируса у 2020. и 2021. години. Планирани фискални дефицит у 2021. години износи око 7% БДП-а, док се у следећим годинама очекује пад на 3% БДП-а (у 2022. години), односно на 1% БДП-а (2024. година). Захваљујући мерама фискалне консолидације створен је фискални простор за нове политике, који ће у наредним годинама бити искоришћен за повећање јавних инвестиција како би се задржале на веома високом нивоу од преко 6% БДП-а, контролисаним повећањем пензија и плата у једном делу јавног сектора и смањење пореског оптерећења зарада. Ове мере и њихове фискалне импликације дизајниране су тако да не угрозе стабилност јавних финансија и темпо смањења јавног дуга, а са друге стране да подигну животни стандард становништва, стимулишу приватну потрошњу и убрзају привредни развој.

Додатни циљ фискалне политике у наредном периоду је даље смањење удела јавног дуга у БДП-у. Путања јавног дуга је преокренута 2016. године кад је учешће јавног дуга у БДП почело да се смањује. Јавни дуг централног нивоа власти 31.12.2017. године износио је 58,7%, а годину дана касније 54,0% БДП-а^[7]. Износ јавног дуга у Републици Србији у 2019. години чинио је 52,0% БДП-а. Смањење учешћа дуга је уско везано за снижавање дефицита као главног фактора задуживања, тако да динамика спуштања дефицита опредељује и промену кретања дуга. Финансијске трансакције, као што је замена скупог дуга јефтинијим, као и боља позиција државе на међународном финансијском тржишту, такође, могу допринети даљем снижавању дуга.

Међугодишња инфлација^[8] је снижена са 7,8% колико је износила 2013. године, на 2,0% 2018. године, односно 1,9 % 2019. године. Овим кретањима инфлација остаје испод доње границе дозвољеног одступања од циља (3±1.5%).

Макроекономска кретања

Извор: МФ, РЗС, НБС

Више о економским кретањима у Србији погледати на:

• Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
• Макроекономски подаци Министарства финансија
• Статистика Народне банке Србије
• Оцена фискалне политике Фискалног савета
• Квартални монитор економских трендова и политика у Србији

Општи контекст социјалне политике

У Републици Србији је 30. јуна 2019. године живело укупно 6.945.235 становника^[9]. Србију у демографском смислу карактерише изразит депопулациони тренд (у периоду од 1. јануара  2014 до 1. јануара 2019. Република Србија је изгубила 185.415 лица), низак фертилитет^[10], релативно високе (у европским оквирима) специфичне стопе смртности, висока просечна старост становништва (43,3 године) и неповољна старосна структура.

Година 2019. је двадесет и осма  година заредом како се у Републици Србији бележи негативан природни прираштај. Релативно посматрано на хиљаду становника, стопа природног прираштаја износила је -5,4‰. Праве размере негативног прираштаја становништва могу се сагледати на нивоу општина.

Настављен је тренд пораста очекиваног трајања живота при рођењу за оба пола. Достигнута вредност овог показатеља износи 78,3 година за жене и 73,1 године за мушкарце у 2019. години^[11]. И поред достигнутог историјског максимума, животни век у Републици Србији је за преко пет година краћи у односу на просек ЕУ. И поред достигнутог историјског максимума, животни век у Републици Србији је за преко пет година краћи у односу на просек ЕУ. Индекс зависности старијег становништва^[12] у 2019. години износио је 31,8% са пројекцијама достизања вредности од 36,3% у 2041. години.

Грубе процене базиране на подацима из различитих извора упућују на просечни годишњи негативни биланс спољних миграција од најмање 16.000 лица (подаци земаља које најчешће прихватају мигранте из Републике Србије, Републичког завода за статистику и Комесаријата за избеглице и миграције)^[13].

У периоду 2014-2019. кретање плата и пензија било је под утицајем мера фискалне консолидације и свеукупне макроекономске ситуације у земљи. Пензије и плате у јавном сектору забележиле су оштар реалан пад у прве две године посматраног периода, благи раст у 2016, поновни реални пад током 2017. године, а потом благи раст у 2018. и 2019. години. Раст реалног износа нето плата у 2019. у односу на 2018. годину износи 8,4%^[14]. Ипак треба напоменути да је дошло до прекида временксе серије у 2018. години. У апсолутним износима просечна нето зарада 2019. године износила је 54.919 динара (466 евра) а просечна пензија 26.343 динара (223 евра).

Према подацима из Анкете о радној снази^[15], у току 2019. године запосленост у Републици Србији је порасла за 68.100 (+2,4%). Смањење стопе незапослености, започето 2013. године, настављено је и у 2019. години. Стопа незапослености у 2019.години је износила 10,4% што, у односу на 2018. годину, представља пад од 2,3 процентних поена (п. п.). Повећање запослености и смањење незапослености током 2019. пратило је и благо смањење неактивности. Стопа неактивности износила је 45,4%, што је у мали пад у односу на 2018. годину када је стопа неактивности износила 45,5%.

Основни индикатори тржишта рада 2012-2019 године (становништво радног узраста 15–64)

Извор: АРС различите године, РЗС

Сиромаштво остаје значајно, како изражено у апсолутном смислу (удео лица чија се потрошња налази испод прага неопходног за подмиривање егзистенцијалних потреба – 7,0% у 2019. години^[16]), тако и релативно изражено (удео лица у ризику сиромаштва је 23,2%^[17] у 2018. години). Без обзира на примењен методолошки концепт, нема значајних разлика у профилу сиромашних према концепту апсолутног и релативног сиромаштва. Судећи према профилу сиромашних елементи који одлучујуће одређују животни стандард су: радни статус, ниво образовања, бројчаност домаћинства и тип домаћинства (посебно су угрожена домаћинства са самохраним родитељем и више деце) и пребивалиште изван урбаних центара^[18].

Стопа ризика сиромаштва или социјалне искључености (AROPE), најважнији показатељ за праћење стратегије Европа 2020, у Србији износи 31,7%^[19] у 2019. години. Та вредност је знатно већа од вредности просека 28 земаља ЕУ (21,4%). Већи удео становништва које је изложено ризику сиромаштва или социјалне искључености него у Републици Србији забележен је у Бугарској, Албанији, Северној Македонији и Турској.^[20].

Стопа ризика сиромаштва према најчешћем статусу на тржишту рада лица (који је трајао дуже од шест месеци) указује да су незапослени у најлошијем положају (47,5%, тј. скоро свако друго незапослено лице је изложено ризику сиромаштва). Запослење знатно смањује ризик сиромаштва, али квалитет запослења остаје кључни фактор за излазак из сиромаштва (самозапослени имају знатно већу стопу ризика сиромаштва од запослених код послодавца, 25,9% према 6,5%). Пензионери су у најповољнијем положају, после запослених код послодаваца, са ризиком сиромаштва који је приближно на нивоу укупно запослених (17,2%). Образовање је одлучујући фактор за економски статус лица и за способност стварања прихода, па стога не изненађује податак да су ниже образовани натпросечно изложени ризику сиромаштва. Највећу стопу ризика сиромаштва у 2019. години имало је становништво са основном школом и нижом од основне школе (41,1%), а најмању стопу ризика сиромаштва становништво са завршеном вишом школом или факултетом (6,1%). Оваква дистрибуција становништва у ризику сиромаштва према нивоу образовања јасно указује да се образовање исплати, будући да тржиште рада награђује високообразоване.

Иако неједнакост мерена потрошњом на основу Анкете о потрошњи домаћинства (АПД) указује да се Србија може сврстати међу земље равномерније расподеле (вредност Гини коефицијента у 2019. години износи 27,53), вредности добијене коришћењем упоредиве методологије (SILC) указују на веома изражен проблем неједнакости расподеле прихода (Гини 33,3). Део објашњења разлике у вредности Гини коефицијента на основу две анкете настају услед тога што анкета SILC у Србији бележи негативне вредности дохотка самозапослених, док анкета АПД не евидентира губитке^[21].

Неједнакост расподеле дохотка мерена другим показатељом – квинтилним односом – износила је 6,46 што значи да је 2019. године 20% најбогатијег становништва у Републици Србији имало више од 6 пута већи еквивалентни доходак у односу на 20% најсиромашнијих. Вредност овог показатеља је већа у односу на просечну вредност ЕУ (28), која је износила свега 5,09, али и мања од највећих вредности које су забележене у Бугарској (8,10), Румунији (7,08) и Литванији (6,54)^[22].

—————

[1] Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023.

[2] Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023.

[3] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци

[4] Програм економских реформи за период од 2021. до 2023. године

[5] ММФ, Саопштење за штампу бр. 18/380 од 04. октобра 2018. године

[6] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци

[7] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци

[8] Мерена индексом потрошачких цена

[9] Према проценама Републичког завода за статистику. Сви подаци за Републику Србију су исказани без података за АП Косово и Метохију.

[10] Девет година заредом укупан број живорођене деце по жени у фертилном добу у Србији је стабилизован на нивоу између 1,40 и 1,46 и испод је просека за ЕУ (1,6 у 2016)

[11] Према проценама Републичког завода за статистику. Сви подаци за Републику Србију су исказани без података за АП Косово и Метохију.

[12] Показује однос броја старијих од 65 година и радно способних становника (15-64) и заправо индицира потенцијал земље за суочавање са економским последицама старења.

[13] Никитовић, В. (2017): Кључни демографски изазови Србије и њихове будуће тенденције, Демографски преглед, 63:1-4.

[14] Министартсво финансија

[15]  Републички завод за статистику, Анкета о радној снази 2019.

[16] Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. – ревидирани и нови подаци, 2017.

[17] Републички завод за статистику, Сиромаштво и социјална неједнакост 2019

[18] Без обзира на примењен концепт (апсолутно или релативно сиромаштво), са најнижим животним стандардом суочени су становници Источне и Јужне Србије, док се код становника Београда бележи највиши животни стандард. За више информација погледати Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва Владе Републике Србије.

[19] Републички завод за статистику, Сиромаштво и социјална неједнакост 2019

[20] Eurostat database, Table: People at risk of poverty or social exclusion

[21] Мијаковац, Н. (2017): Анализа прихода домаћинстава и неједнакости (Гини коефицијента) на основу истраживања Анкета о потрошњи домаћинстава и Анкета о приходима и условима живота – методолошки прилог, Макроанализе и трендови бр. 272/271

[22] Eurostat database, Table: S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group