У 2019. години (према SILC 2020) праг ризика сиромаштва или линија релативног сиромаштва, која се израчунава као 60% медијане еквивалентног дохотка, износила је 22.000 динара просечно месечно за једночлано домаћинство, односно 46.200 динара за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце до 14 година. Када се изрази у стандардима куповне снаге (PPS[1]), праг ризика сиромаштва за једночлано домаћинство износи 330 PPS на месечном нивоу.
Праг ризика сиромаштва у Републици Србији је нижи него у било којој од 28 земаља ЕУ и земљама Балкана (изузев Северне Македоније и Албаније)[2].
У табели у наставку приказане су алтернативне линије сиромаштва и осетљивост стопе ризика сиромаштва на избор линије сиромаштва. Проценат промене стопе ризика сиромаштва је већи у односу на проценат промене линије сиромаштва, што указује на знатну концентрацију становништва око линије сиромаштва.
Повећање линије сиромаштва са 60% на 70% медијане еквивалентног дохотка повећало би стопу ризика од сиромаштва за 5,9 процентних поена (са 21,7% на чак 27,6%), а смањење линије сиромаштва са 60% на 50% медијане еквивалентног дохотка смањило би стопу ризика од сиромаштва за 7,6 процентна поена (са 21,7% на 14,1%). Осетљивост стопе ризика сиромаштва се није променила у односу на претходни извештајни период.
Према подацима истраживања SILC (2020), стопа ризика сиромаштва (учешће лица чији је доходак по потрошачкој јединици мањи од 60% медијане еквивалентног дохотка у укупној популацији) износила је 21,7% и представља најнижу стопу ризика од сиромаштва у посматраном периоду спровођења истраживања.
Изабрани показатељи релативног сиромаштва у Републици Србији, SILC 2013–2020.
% медијане дохотка по потрошачкој јединици | Стопа ризика од сиромаштва % | |||||||
SILC 2013. | SILC 2014. | SILC 2015. | SILC 2016. | SILC 2017. | SILC 2018. | SILC 2019. | SILC 2020. | |
60% | 24,5 | 25,0 | 26,7 | 25,9 | 25,7 | 24,3 | 23,2 | 21,7 |
40% | 13,3 | 13,7 | 14,6 | 14,5 | 14,4 | 13,7 | 11,2 | 9,3 |
50% | 18,4 | 19,1 | 20,4 | 20,0 | 19,8 | 18,0 | 16,8 | 14,1 |
70% | 30,4 | 32,0 | 32,6 | 32,2 | 31,2 | 30,1 | 30,0 | 27,6 |
% медијане дохотка по потрошачкој јединици | Праг ризика од сиромаштва, RSD месечно | |||||||
SILC 2013. | SILC 2014. | SILC 2015. | SILC 2016. | SILC 2017. | SILC 2018. | SILC 2019. | SILC 2020. | |
60% | 13.680 | 13.725 | 13.973 | 14.680 | 15.600 | 16.615 | 19.381 | 22.000 |
40% | 9.120 | 9.150 | 9.316 | 9.787 | 10.400 | 11.076 | 12.921 | 14.667 |
50% | 11.400 | 11.438 | 11.644 | 12.233 | 13.000 | 13.846 | 16.151 | 18.334 |
70% | 15.960 | 16.013 | 16.302 | 17.127 | 18.200 | 19.384 | 22.611 | 25.667 |
Извор: Eurostat database Table At-risk-of-poverty thresholds; At-risk-of-poverty rate by poverty threshold, age and sex.
Напомена:
-
Доходак домаћинства не укључује доходак у натури.
-
Као референтни период узима се претходна календарска година, за компоненте које се тичу прихода
Анализа профила релативно сиромашних указује на следеће:
- Посматрано према полу, не уочавају се значајне разлике у ризику сиромаштва мушкараца и жена на нивоу укупне популације,
- Деца (до 18 година старости) највише су изложена ризику сиромаштва,
- Ризик сиромаштва значајно је већи у сеоским подручјима,
- Ниже образовани су значајно угроженији,
- Незапослени су у најлошијем положају, пошто је скоро свако друго незапослено лице (46,7%) изложено ризику сиромаштва,
- Појединци који живе у домаћинствима са издржаваном децом, односно домаћинствима са две одрасле особе са троје и више издржаване деце, као и у једнородитељским породицама највише су били изложени ризику сиромаштва према подацима SILC (2020).
Профил релативног сиромаштва, SILC 2013-2020.
SILC 2013. | SILC 2014. | SILC 2015. | SILC 2016. | SILC 2017. | SILC 2018. | SILC 2019. | SILC 2020. | |
Укупно | 24,5 | 25,0 | 26,7 | 25,9 | 25,7 | 24,3 | 23,2 | 21,7 |
Мушко | 24,9 | 25,6 | 27,5 | 26,3 | 25,4 | 24,6 | 22,7 | 21,3 |
Женско | 24,1 | 24,4 | 26,0 | 25,5 | 26,0 | 24,0 | 23,6 | 22,1 |
Старост | ||||||||
Деца (<18) | 29,7 | 29,3 | 31,1 | 30,2 | 30,5 | 28,8 | 28,9 | 24,2 |
18-64 године | 24,4 | 25,1 | 27,3 | 26,3 | 25,7 | 24,0 | 22,3 | 20,9 |
65 и више година | 19,4 | 20,4 | 20,8 | 20,5 | 21,3 | 21,1 | 21,1 | 22,0 |
Степен урбанизације | ||||||||
Градови | 13,6 | 15,9 | 14,2 | 19,1 | 18,1 | 16,0 | 15,2 | 14,6 |
Мањи градови и приградска насеља | 23,5 | 21,9 | 24,3 | 21,8 | 21,8 | 20,4 | 19,0 | 18,1 |
Сеоско подручје | 36,1 | 37,5 | 36,7 | 34,1 | 35,2 | 34,7 | 33,5 | 30,7 |
Тип домаћинства | ||||||||
Једночлано домаћинство | 26,3 | 28,4 | 31,2 | 34,4 | 33,0 | 34,3 | 31,8 | 34,0 |
Једна одрасла особа са децом | 34,2 | 33,8 | 37,5 | 40,8 | 30,6 | 36,5 | 41,6 | 31,9 |
Две одрасле особе са 1 дететом | 24,9 | 19,4 | 22,6 | 21,5 | 26,4 | 24,1 | 23,9 | 18,4 |
Две одрасле особе са 2 детета | 24,6 | 26,4 | 28,2 | 24,2 | 24,8 | 21,3 | 19,1 | 18,2 |
Две одрасле особе са 3 и више деце | 44,4 | 35,2 | 34,2 | 53,1 | 55,8 | 53,6 | 51,9 | 37,2 |
Домаћинство без издржаване деце | 21,3 | 22,4 | 23,7 | 22,9 | 22,8 | 21,2 | 19,8 | 21,0 |
Домаћинство са издржаваном децом | 27,0 | 27,0 | 29,1 | 28,2 | 28,0 | 26,8 | 26,1 | 22,3 |
Образовање (18 и више година) | ||||||||
Без школе и основно (ЕД 0-2) | 36,5 | 38,6 | 42,5 | 40,7 | 41,6 | 42,1 | 41,1 | 40,7 |
Средњошколско (ЕД 3 и 4) | 21,3 | 21,4 | 23,0 | 22,4 | 21,7 | 20,7 | 19,3 | 18,6 |
Високо (ЕД 5-8) | 6,1 | 8,3 | 8,6 | 9,8 | 9,1 | 6,1 | 6,1 | 6,4 |
Најчешћи статус на тржишту рада (18 и више година) | ||||||||
Запослени | 6,4 | 7,0 | 8,0 | 7,8 | 6,8 | 6,8 | 6,5 | 6,2 |
Запослене особе које нису запослене код послодавца | 38,3 | 37,9 | 38,9 | 34,4 | 35,5 | 31,0 | 25,9 | 18,8 |
Незапослени | 48,4 | 46,8 | 50,1 | 49,6 | 50,7 | 49,0 | 47,5 | 46,7 |
Пензионери | 14,4 | 15,6 | 16,7 | 16,6 | 17,5 | 17,1 | 17,2 | 19,4 |
Остали неактивни | 32,5 | 33,1 | 37,7 | 35,3 | 33,4 | 35,4 | 33,5 | 32,6 |
Извор: Eurostat database Tables At-risk-of-poverty rate by poverty threshold, age and sex; At-risk-of-poverty rate by poverty threshold and household type; At-risk-of-poverty rate by poverty threshold and most frequent activity in the previous year; At-risk-of-poverty rate by degree of urbanization, At-risk-of-poverty rate by poverty threshold and educational attainment level.
Напомена: у свим породицама под термином деца се подразумевају издржавана деца
Више о релативном сиромаштву у Србији видети у следећим публикацијама:
- Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
- Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
- Мерење сиромаштва – теоријски концепти, стање и препоруке за Републику Србију
- Србија – Приходи и услови живота
- Саопштење Републичког завода за статистику – Сиромаштво и неједнакост, 2020
- Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
- Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори сиромаштва и неједнакости
- Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори материјалне депривације
- Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори из области социјалне и дечије заштите
- Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори социјалне заштите и социјалне сигурности
- Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2019. години
- Подаци о материјалној депривацији за ЕУ и Србију доступни су на адреси ec.europa.eu/eurostat/
—————