Влада Републике Србије
У данашње време неретко налазимо да су дискурси о запошљавању младих прожети схватањем да предузетништво може бити један од начина борбе против незапослености младих људи. Међутим, покретање сопственог бизниса не долази спонтано већ се учи, гради, развија и стога захтева стварање повољног амбијента за пословање, односно успешно превазилажење различитих проблема и препрека које се на том путу сусрећу.
Шта отежава младим људима у Србији да се одлуче за предузетништво и своје пословне идеје преточе у реалност? Под покровитељством Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање, Центар за високе економске студије (ЦЕВЕС) је спровео студију у циљу мапирања баријера у предузетништву младих у нашој земљи. Студија је обухватала анализу извештаја и докумената релевантних за омладинско предузетништво и предузетништво уопште, као и преко 110 интервјуа са младим предузетницима, стручњацима и представницима владиног и невладиног сектора. На тај начин добијена је слика о тренутном стању која може и треба да послужи као основа за дијалог између свих заинтересованих страна, а у оквиру ког би се могли дефинисати закључци и смернице за практично деловање у правцу мотивисања младих на бављење предузетништвом и пружања одговарајуће подршке.
Кључни налази упућују да су недоступност и нестабилност извора финансирања, нетранспарентан и често променљив фискални и пара-фискални систем међу највећим препрекама са којима се млади суочавају приликом покретања сопственог посла. Недовољна информисаност и недостатак неопходних знања, вештина и способности такође представљају знатне потешкоће које се једним делом виде као последица тога што формално образовање својим механизмима не подржава развој предузетничког духа код младих.
Ови и остали резултати студије су презентовани 25. априла у просторијама Привредне коморе Србије у Београду. Презентација је била пропраћена панел дискусијом у којој су учествовали представници различитих институција и организација: амбасаде СР Немачке, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства економије, Министарства омладине и спорта, Привредне коморе Србије, Центра за високе економске студије, BEUM-а и LeanPay-а. Учесници су износили своје ставове и представљали решења чија примена предстоји у наредном периоду, а за која се сматра да могу допринети подстицању и подржавању предузетништва младих. Повећање уписних квота на техничким факултетима, увођење информационих технологија као обавезног предмета од 5. разреда основне школе, финансијска улагања у развој инфраструктуре и научно-технолошких паркова, увођење предузетничког образовања у школе, унапређивање сарадње између средњих стручних школа и привреде увођењем дуалног образовања су нека од поменутих решења.
Уколико желите да нешто више прочитате о студији и њеним резултатима, публикација је доступна на српском и енглеском језику.
Извор: odskoledoposla.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар