Представник Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милена Радомировић изјавила је да је Србија добила акредитацију за самостално коришћење фондова ЕУ, односно за децентрализовани систем управљања. Радомировић је на округлом столу о државним капацитетима за коришћење фондова ЕУ у Привредној комори Београда оценила да је то изазов који предстоји нашој земљи, на који треба да буду усмерени додатни капацитети.
Она је истакла да увођење таквог система, на који је Србија добила право када је добила статус кандидата за ЕУ, значи да ће институције у Србији имати надлежност за планирање и правдање трошења средстава.
Кључни проблем за успешно коришћење фондова, како је указала, биће то да се задрже људи који су стручни за коришћење фондова.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић сложила се са том оценом, и додала да у нашој земљи у овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из претприступних фондова ЕУ или других фондова, на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве.
Потребни су нам људи тог профила јер је реч о занату који се тешко научи, али који је један од најважнијих заната у европским интеграцијама, нагласила је Мишчевић.
Она је, осврнувши се на податак да је Србија морала да плаћа пенале за неискоришћена међународна средства која су јој била намењена, рекла да је проблем у недостатку воље за учењем и истакла да је стручност потребна на свим нивоима државе и институција.
Мишчевић је оценила да су, иако има пропуста, структуре у Влади Србије у великој мери спремне за добро коришћење фондова, што је илустровала податком да је искоришћеност IPA фондова 95 одсто и да је Србија успевала добро да користи и новац из Оквирног програма 7 за иновације (FP7), који је намењен и земљама чланицама.
Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић рекао је да Србија, поред приближно 200 милиона евра годишње из IPA фондова, има на располагању и око 800 милиона евра различитих средстава, донација и зајмова.
Стојановић је рекао да је Србија од 2009. до 2013. године платила 22 милиона евра за неповлачење зајмова, што показује да је потребно побољшати све фазе управљања пројектима, као и људске ресурсе који се тиме баве.
Извор: www.seio.gov.rs
Оставите коментар