Влада Републике Србије
У Бриселу је 27. јануара представљен Европски здравствени потрошачки индекс (EHCI) за 2014. по којем се Србија и даље налази при дну европске лествице по квалитету здравствене заштите јер је заузела 33. место од укупно 37 земаља. Мане здравствене заштите у Србији и даље су необавештеност пацијената и неповољни исходи лечења док је међу помацима бољи приступ лекарима примарне здравствене заштите. Србија је у региону боље позиционирана од БиХ и Црне Горе. У укупном пласману, најбољу здравствену заштиту у Европи има Холандија.
Србија је са 473 бода од максималних 1.000 бодова у односу на 2013. годину напредовала за једно место.
Вођа истраживања Арне Бјорберг оценио је у Бриселу да остварени резултати одражавању “суморну свакодневицу” здравствене заштите у Србији, док се министар здравља Златибор Лончар захвалио запосленима у здравственом систему на напретку за једно место и изразио очекивања да ће “овакви резултати бити подстицај за још квалитетнији рад”.
“Сви индикатори исхода за Србију и даље су означени црвеном бојом, што је случај и са Румунијом”, казао је Бјорнберг.
Према његовим речима, основне одлике здравствене заштите у Србији и даље су необавештеност пацијената, слаб приступ и неповољни исходи лечења.
“Треба се усредсредити на побољшање основних функција, као што је смањење смртности код новорођенчади и решавање ‘југословенског наслеђа’ у виду неједнакости, корупције, слабог приступа и пренаглашености болничког лечења”, препоручио је Бјорнберг.
Он је казао да су приметни и помаци, као што је бољи приступ лекарима примарне здравствене заштите и побољшања у вези са подацима о делотворности.
Поводом објављивања резултата, министар здравља Србије изјавио је да би они требало да подстакну запослене у здравству да квалитетно и добро раде.
“Желео бих да захвалим свим запосленима у здравственом систему Србије који су допринели да се остваре овакви резултати. Морамо још више да радимо и да заједно са нашим пацијентима достигнемо бољи ниво здравствене заштите, јер је то наш заједнички интерес”, нагласио је Лончар, а саопштило Министарство здравља Србија.
У извештају се наводи да се чини да, након избора у априлу 2014, нова влада Србије улаже напоре да реформише здравствени систем и посебно се указује на именовање председавајућег “Доктора против корупције” за специјалног саветника у Министарству здравља.
Србија је у овогодишњем извештају оставила иза себе Босну и Херцеговину и Црну Гору, али и Румунију. Међутим, пред Србијом је још дуг пут до стања здравственог система попут оног у развијенијим блаканским земљама.
Холандија прва, БиХ последња
Најбоље позиционирана међу земљама Западног Балкана је Македонија, на 16. месту, са 700 поена, према 27. позицији и 555 поена у 2013. Албанија је 30. на листи са 545 поена, Црна Гора је 34. са 463 поена док је БиХ последња, на 37. месту.
На врху листе и даље је Холандија, са 898 од максималних 1.000 бодова, иза које следе Швајцарска, Норвешка, Финска и Данска. Холандија је једина земља која је међу прве три по квалитету здравствене заштите од када је пре десет година EHCI први пут објављен.
У извештају се истиче да се упркос финансијској кризи и мерама штедње европско здравство из године у годину поправља. Указује се на већи проценат преживљавања од срчаног удара, шлога и рака, као и на смањење смртности одојчади у земљама погођеним кризом.
Оно што не охрабрује, како се упозорава, јесте повећање јаза у домену здравства између богатијих и сиромашнијих европских земаља које је уочено и истакнуто и у извештају из 2013.
Како се наводи, девет земаља, све западноевропске, у овогодишњем индексу има више од 800 поена. За њима, са невеликом разликом, иду још три – Аустрија, Француска и Шведска, а након тога је “јасно видљив” јаз до следеће групе у којој су земље централне и источне Европе и Медитерана.
EHCI је постао стандард у праћењу савремене здравствене заштите још од свог почетка 2005. године.
Индекс се састоји од комбинације јавних статистика, анкета спроведених међу пацијентима и независног истраживања које је урадила организација Хелт консјумер пауерхаус (Health Consumer Powerhouse) са седиштем у Шведској. Та организација процењује делотворност здравствене заштите у Европи и Канади.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар