Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је у Извештају о глобалној конкурентности 2015-2016 Светског економског форума (СЕФ) задржала прошлогодишње 94. место међу 140 економија. Најбољи резултат Србија је забележила за технолошку спремност, а најгори за софистицираност пословања. У односу на земље региона, од Србије је слабија по индексу конкурентности једино Босна и Херцеговина. Српски министар финансија рекао је да није изненађен позицијом Србије, али да му није драго што резултати нису позитивнији и што менаџери нису боље видели позитивне промене. У свету је најконкурентнија земља Швајцарска а најмање конкурентна Гвинеја а у ЕУ је по конкурентности најјача Немачка а најслабија Грчка.

Према Извештају објављеном 30. септембра вредност индекса конкурентности Србије је 3,9 при чему је најнижа вредност 1 а највиша 7. У 2014. Србија је била 94. међу 144 државе са индексом такође 3,9 док је у 2013. години била 101. са индексом 3,8.

Србија је најбоља по технолошкој спремности, где је 51. у свету, а бољу од укупне позиције на листи забележила је и по критеријуму здравство и основно образовање (62. место), високо образовање и обуке (71.), величина тржишта (75.) и инфраструктура (75.).

Истовремено је Србија испод 100. места на глобалној листи по софистицираности пословања (132.), софистицарности тржишта добара (127.), макроекономском окружењу (125.), развоју финансијског тржишта (120.), институцијама (120.). По ефикасности тржишта рада Србија је 118. међу 140 економија, а по иновацијама 113.

Министар финансија Србије Душан Вујовић на представљању резултата Глобалног индекса конкурентности рекао је да није изненађен позиционирањем Србије, али да му није драго што резултати нису позитивнији и што менаџери нису боље видели позитивне промене.

“Садашња економска ситуација у Србији показала је да менаџери нису били у праву”, истакао је Вујовић.

Индекс конкурентности 56% чине индикатори добијени на основу анкете о очекивањима међу менаџерима, а остали су економски статистички подаци.

Истраживач Фонда за развој економске науке (ФРЕН) Светозар Танасковић прецизирао је да је Србија забележила пад вредности индекса глобалне конкурентности за 0,01 , на 3,89. Како је навео, тај пад је резултат је погоршања у категоријма инфраструктуре, развијености финансијског тржишта и софицистираности пословања, али је компензован побољшањима у категоријама здравства, основног образовања и макроекономског окружења.

ФРЕН је локални партнер на пројекту Светског економског форума о глобалној конкурентности.

Представљању резултата присуствовала је и извршна директорка Српске асоцијације менаџера (САМ) Јелена Булатовић која је изјавила да су “примећени позитивни помаци у ефикасности појединих институција, као и у макроекономској стабилности, која се огледа и у курсу који нема већих осцилација, стабилности банкарског система”.

“Надамо се да ће се ефекти недавно усвојених закона видети већ у резултатима следеће године, али и у самом пословању наших компанија”, додала је Булатовић.

Од земаља Западног Балкана боље од Србије пласирале су се Македонија, која је на 60. месту, Црна Гора (70.) и Албанија (93.) док је Босна и Херцеговина иза Србије са 111. позицијом.

Форумов Извештај показује да је конкурентност, схваћена као већа продуктивност, кључни покретач раста и отпорности на потресе. Како се наводи, економска криза и перформансе економија од како је избила 2008. године показале су како структурне слабости могу да појачају ефекте кризе и укоче опоравак од потреса.

За време кризе конкурентније економије бележиле су боље резултате од мање конкурентних, гледано према економском расту, јер су или лакше прошле кроз кризу или су се опоравиле много брже, оценили су аналитичари Светског економско форума.

Немачка најконкурентнија у ЕУ

Немачка је са индексом 5,5 и 4. местом на светској листи најконкурентнија у ЕУ. Та земља напредовала је за годину дана за једно место на листи.

Међу првих 10 на листи су и Холандија, која је пета, а годину дана раније била је осма, и Финска која је склизнула за четири места и сада је 8. Шведска и Велика Британија су замениле места и у новом извештају је Шведска 9. а Британија 10.

Највећи напредак у унапређењу конкурентности у протеклих годину дана направиле су Шпанија, Италија, Португалија и Француска.

Захваљујући реформама усмереним на унапређење функционисања тржишта Шпанија и Италија су напредовале на светској листи за два односно шест места па је Шпанија сада 33. а Италија 43.

Слична побољшања на тржиштима производа и рада у Француској, која је 22, и Португалији (38.) надмашила су слабе перформансе у неким другим областима.

Грчка је остала на 81. месту у свету по конкурентности, судећи по подацима прикупљеним пре него што је тој земљи летос одобрена нова међународна финансијска помоћ. Та земља је најслабије позиционирана чланица ЕУ на листи.

Како се оцењује у Извештају, отежан приступ финансијама остаје највећа заједничка претња за ЕУ и највећа је кочница за инвестиције.

Швајцарска не одступа

Прву позицију на глобалној листи задржала је Швајцарска, с тим што је ове године поправила вредност индекса на 5,8 са 5,7 у претходном извештају.

На другом месту је Сингапур а треће су САД и обе земље су иста места држале и пре годину дана. Јапан је шести а Хонгконг седми, такође као и на претходној листи.

Међутим, у групи већих економија које бележе брз привредни раст углавном се региструју пад конкурентости или стагнација. Једине “светле тачке” у тој групи земаља су Индија и Јужна Африка.

Индија је зауставила петогодишњи тренд пада конкурентности и “спектакуларно” скочила за 16 места, на 55. Јужна Африка је пак ушла међу првих 50 и уз напредак за седам места стигла на 49.

У осталим земљама из те групе макроекономска нестабилност и губитак поверења у јавне институције донели су пад конкурентности а међу највећим губиницима су Турска (сада 51.) и Бразил (75.).

Кина је очувала 28. место и остала једна од најконкурентнијих економија у групи.

Русија је наставила узлазни тренд на глобалној листи и сада је 45. док је у 2014. била 53. а у 2013. години 63.

На зачељу листе је Гвинеја са индексом 2,8 док је тик изнад, на 139. месту, Чад са индексом 3.

Индекс глобалне конкурентности заснован је на 12 стубова конкурентности организованих у три групе. Прва група су основни захтеви – институције, инфраструктура, макроекономска стабилност, здравство и примарно образовање. Другу групу чине фактори повећања ефикасности – високо образовање и обука, ефикасност тржишта добара, ефикасност тржишта рада, софистицираност финансијског тржишта, технолошка спремност и величина тржишта. У трећој групи су софистицираност пословних процеса и иновације.

Извор: EurActiv.rs