Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија треба да настави са смањењем буџетског дефицита, да нови замах реформи државних предузећа и унапреди развој приватног сектора бољом контролом парафискалних трошкова, неке су од препоручених мера које су Србија и министарски савет економије и финансија (ECOFIN) 23. маја заједнички усвојили. Циљ тих реформи је смањење буџетског дефицита и подстицање извора економског раста. Економске препоруке добили су и други кандидати и потенцијални кандидати за ЕУ.

Бриселу су земље кандидати и потенцијални кандидати за ЕУ ове године поднеле трећи годишњи програм економских реформи (ERP) за период 2017-19.

Процене тих програма урадиле су Европска комисија и Европска централна банка и на основу њихових процена свих седам партнера у процесу проширења и ЕУ на министарском састанку су усвојили заједничке закључке и смернице за сваку земљу.

Србија је добила шест смерница од којих се две односе на макро-фискални оквир, једна на стабилност финансијског сектора а три на секторске структурне реформе које треба спровести у наредних годину дана.

Препоруке

Прва препорука Србији је да у 2017. и надаље настави са смањењем буџетског дефицита. Да то уради, Србија треба да користи додатни фискални простор и настави да повећава капиталне расходе. Такође треба да усвоји кредибилан и обавезујући систем фискалних правила способан да учврсти напоре за консолидацију.

Србији се препоручује и да у наредних годину дана подржи фискални сценарио убрзавањем реформи државних предузећа и пореске службе, као и да смањи удео јавне потрошње за зараде и пензије у бруто домаћем производу (БДП).

У циљу стабилности финансијског сектора, Србија треба да спроведе преостале мере из програма за решавање питања ненаплативих зајмова, да заврши реформу и приватизацију две велике државне банке и нађе решење за преостале мале државне банке.

Препоручује се и постепено усклађивање цене струје како би одражавала трошкове. Потребно је и унапредити наплату и у будућности избегавати акумулацију заосталих плаћања у енергетском сектору.

Такође су потребни напредак у најављеном реструктурирању дуга Србијагаса и спровођење плана оптимизације ЕПС.

Србији се препоручује да смањи број парафискалних намета на државном нивоу, унапреди функционисање Пореске управе и обезбеди већу ефикасност инспекције.

У области рада, Србија треба да смањи велике трошкове рада искључујући за плате у областима где су зараде најниже, да усвоји мере за запошљавање осетљивих група, укључујући примаоце социјалне помоћи, и у сарадњи са социјалним партнерима и сектором бизниса уведе дуално образовање и обуке.

Оцене

У оцени ERP Србије наводи се да је економија у 2016. убележила бржи раст од очекиваног и процењује да ће раст незнатно ојачати уз подстицај приватне потрошње док се за инвестиције и извоз очекује да остану снажни.

Истиче се да је фискална консолидација и даље веома јака, што за резултат има смањење јавног дуга према БДП први пут за много година.

Код финансијске стабилности, стратегија за ненаплативе зајмове почела је да даје резултате јер је удео тих зајмова почео да пада.

Упозорава се да је економија Србије осетљива на потресе са финансијског и тржишта сировина и изложена развоју ситуације у ЕУ.

Међу структурне препреке за раст и конкурентност убројени су претерани утицај државе на економију и недостатак динамике приватног сектора док у сектору енергије и транспорта проблем праве слабе интерконекције и то што су јавна предузећа само делимично реструктурисана.

Како се наводи, развој приватног сектора коче скуп, непредвидив и нетранспарентан систем парафискалних намета, отежан приступ финансијама, бирократија и велика сива економија.

Истовремено је ниво државне помоћи релативно висок и нетранспарентан.

У процени економског програма Србије указује се и да се млади срећу са посебно великим тешкоћама у приступу тржишту рада, што за последицу има одлив мозгова.

Закључци препознају резултате

Вршилац дужности шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да закључци препознају важне кораке које је Србија начинила ка постизању привредног раста и макрофискалне стабилности.

„Србија треба да настави с реформама на амбициозан начин, посебно када је реч о структурним реформама и стварању бољег пословног амбијента који ће заузврат повећати привредни раст и створити нова радна места“, истакао је Бенедикт.

Коментаришући резултате дијалога, министар финансија Србије Душан Вујовић рекао је да је циљ да се одржи снажна макроекономска стабилност и устраје у спровођењу актуелних структурних реформи, посебно оних које се односе на државна предузећа и проблематичне кредите, као и да се постигне одржив средњорочни раст.

„У том контексту, Програм економске реформе нам помаже да јавне ресурсе користимо у складу са приоритетима и да унапредимо квалитет економског управљања у циљу повећања конкурентности и елиминисања баријера привредном расту, при том поштујући солидна фискална правила и учвршћујући напоре који су до сада постигнути консолидацијом“, истакао је Вујовић.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да је очувана стабилност цна, као и на девизном тржишту, додајући да ће динаризација остати један од приоритета.

Када је реч о решавању проблематичних кредита, гувернерка је рекла да је много тога урађено „али је још посла пред нама“.

Остали кандидати

Када је реч о Косову, Косово је прихватило да ојача економско планирање и направи кораке ка успостављању независног механизма за надзор над фискалном политиком.

Македонија је пристала да уради конкретнију стратегију фискалне консолидације и да истовремено заштити инвестиције, повећа транспарентност буџета јавног сектора и усвоји реформе управљања јавним финансијама.

Босни и Херцеговини је препоручено да створи фискални простор за јавна улагања кроз ограничавање потрошње у запошљавању у јавном сектору и боље усмеравање социјалне помоћи.

Истовремено се Албанија обавезала да настави са стабилизацијом буџета и смањивањем буџетског дефицита а од Турске се тражи да смањи спољни дебаланс и промовише домаћу штедњу.

Извор: EurActiv.rs