Влада Републике Србије
Србија је по родној равноправности на 54. месту нове листе Светског економског форума на којој су 142 земље и слабије је позиционирана него 2013, када је била 42. од 136 земаља. По родној равноправности у 2014. години предњаче Исланд, Финска и Норвешка док је у Јемену јаз између мушкараца и жена највећи. Форум процењује да ће за постизање равноправности мушкараца и жена на радном месту бити потребно још осам деценија.
Када се ради о уједначености плата за исти посао, Србија заузима 89. место, а по уједначеном учешћу жена и мушкараца у економији 67. у односу на 59. у 2013, показао је Глобални индекс родне равноправности који је Форум објавио 28. октобра.
Србија је 54. по равномерном приступу мушкараца и жена образовању, што је мало побољшање у односу на 55. место у 2013, док је по равноправности у области здравља 74. а 2013. је била 111.
Истовремено је Србија 108. у свету по заступљености жена на министарским позицијама док је по броју жена у парламенту на 22. месту.
Од земаља из окружења на листи су и Хрватска (на 55. месту светске листе), Македонија (70), Црна Гора (74) и Албанија (83).
Земље су иначе рангиране по способности да смање разлике између мушкараца и жена у четири кључне области – економији, политици, образовању и здравству.
Равноправност на радном месту 2095. године, можда
Из Светског економског форума поручују да девет година израде извештаја о јазу између мушкараца и жена показује да ће за достизање равноправности на радном месту бити потребна још 81 година, односно да би јаз на том плану могао да нестане тек 2095.
Наводи се и да су укупан напредак у погледу родне равноправности у свету који се бележи од 2006. године умањила назадовања у једном броју земаља.
“Велики део напретка на пољу родне равноправности у последњих десет година резултат је све већег броја жена у политици и у радном односу. Иако је у последњих десет година у радну снагу ушло више и мушкараца и жена укупно гледано, број жена је у 49 земаља био већи него број мушкараца”, истакла је ауторка извештаја Садија Захиди која у Форуму води програм за родну равноправнбост.
Она напомиње да је данас, када је реч о политици, на нивоу света, за 26% више жена у парламентима и за 50% више министарки него пре девет година.
Ипак, према речима Садије Захиди, предстоји још доста посла како би се унапредила родна равноправност и темпо промена у неким областима мора да буде много бржи.
Првих пет места на листи земаља по родној равноправности држе Исланд, Финска, Норвешка, Шведска и Данска док су на зачељу Јемен, Пакистан и Чад. Међу првих десет пробиле су се Никарагва, Руанда и Филипини.
Европске и земље централне Азије заузеле су 12 места међу првих 20 на листи, једно мање него у индексу за 2013.
Немачка се, показао је извештај, попела за два места по родној равноправности, на 12. позицију, Француска је са 45. скочила на 16. а Велика Британија је пала за осам места, на 26.
Напредак Француске у највећој мери је резултат повећања броја жена у политици, укључујући 49% жена министара, што је међу највишим стопама у свету.
Од земаља у убрзаном развоју Индија је најгоре рангирана и заузима 114. место, док је Кина на 87. а Бразил на 71. месту. Најбоље је позиционирана Јужноафричка Република, која је 18. на глобалној листи.
САД су напредовале за три места и сада су 20. у свету по родној равноправности а Русија је 75.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар