Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија због недовољно ефикасне јавне управе губи новац и прилике за развој друштва и економије, а кључ за промену такве ситуације је политичка воља, оценили су 12. маја представници државе, Делегације ЕУ и невладиног сектора. На скупу поводом Месеца Европе, шеф Делегације ЕУ у Србији Мајк Девенпорт указао је да је јавна управа постала једна од кључних области у придруживању јер је примећено да земље кандидати немају капацитет за примену потребних реформи. Указао је и да је новац ЕУ за неке пројекте практично пропао јер они нису примењени због недостатка координације.

Чињеница да Србија тек сада уводи неке стандарде и системе могла би да буде предност, јер може одмах да постави модерније и боље системе него неке земље које су их раније уводиле, навео је Девенпорт. То је био случај са информационим системом за здравство у склопу пројекта који је финансирала ЕУ и који је био осмишљен да пружа услуге какве не постоје ни у Великој Британији, Девенпортовој домовини – да медицински досије сваког пацијента буде доступан лекарима широм Србије где год грађанину затреба помоћ.

Међутим, овај систем није примењен због недостатка координације у државним службама, а последица је да се сада поново троши новац, додуше не европски, на увођење таквог система.

Ни у ЕУ јавна управа није идеална, грађани нигде нису одушевљени њоме, а потребно је и да се стално унапређује, казао је шеф Делегације ЕУ у Србији.

Циљ је да управа буде у тој мери ефикасна да грађани што мање примете да са њом морају да имају посла. Ово је од кључног значаја за економију, јер онима који размишљају о вођењу послова у Србији није довољно да се каже које стратегије постоје за боље функционисање управе, већ како ствари заиста функционишу.

У Србији је ипак потребно променити неке од самих поставки система. На пример, како је указао Девенпорт, запошљавање и напредовање у служби мора бити засновано на способностима и заслугама.

Додао је и да је можда потребно направити изузетак у мерама штедње и омогућити запошљавање потребних кадрова са специфичним знањима, попут управљања пољопривредним фондовима, јер је то од користи и за грађане и фирме.

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић указао је да је унапређење стандарда потребно и за само привлачење квалификованих радника, који морају знати да ће бити адекватно вредновани и моћи добро да раде.

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Маја Бобић оценила је да је то “зачарани круг”, будући да људи најчешће и приступају политичким партијама да би обезбедили посао.

Електронске услуге кључне за економију

Девенпорт је на скупу указао и на потребу увођења информационих система у рад управе и електронске услуге. Ово се увелико примењује широм Европе и потребно је ради конкурентности Србије.

Навео је да није могуће чекати да цела Србија буде спремна за примену таквих новина, јер економија не може на то да чека, али да треба водити рачуна да грађани који немају приступ потребној инфраструктури не буду занемарени.

Саша Милашиновић из Друштва за информатику Србије оценио је да је за увођење електронских система у свакодневни рад потребна и измена закона.

Као пример је навео закон о електронским архивама, јер се мора знати како се похрањују документа у електронском облику.

Он је рекао да се Друштво за информатику залаже за издвојено министарство за информационо друштво како би се ова питања систематски решавала. Овај сектор се, како је навео, из владе у владу сели из министарства у министарство и нема потребног континуитета.

На догађају Кафански разговори, организованом поводом Месеца Европе, учесници из државе и невладиног сектора дискутовали су око четири стола у кафеу Џезбука (Jazzbuka), а осим реформе јавне управе теме су биле развој локалних заједница, пројекти у култури и економија за заједнице.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs