Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија очекује да следеће године отвори поглавље 27 о животној средини у преговорима са ЕУ, изјавио је 21. јула помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине Александар Весић на скупу на којем је представљен постскрининг документ за то поглавље, које је међу најтежим у приступним преговорима. Тај документ је, како је наведено, израђен на предлог Европске комисије како би се Србији омогућило да ово поглавље отвори без мерила односно посебних услова за отварање. Оваква процедура није била уобичајена за земље које су до сада прошле кроз скрининг. Документ би до краја месеца требало да буде представљен Бриселу. Из СКГО поручују да прилагођавање са ЕУ представља и велики задатак, али и шансу за унапређење услуга, побољшање квалитета живота и развој економије.

Поглавље 27 сматра се највећим изазовом у прилагођавању ЕУ јер изискује огромна средства, велике пројекте и стручност администрације, а Србија ће посебну пажњу морати да поклони сектору отпадних вода и водоснабдевања.

Како је рекао Весић, након успешног билатералног скрининга, односно аналитичког преглед стања усклађености са прописима ЕУ, одржаног у новембру, на предлог Европске комисије је договорено да се направи постскрининг документ како би се Србији омогућило да отвори поглавље 27 без услова односно мерила за отварање поглавља. То, како је истакао, није било уобичајено.

„Ми очекујемо да буде отворено следеће године“, рекао је Весић на представљању постскрининг документа за поглавље 27 које су за представнике локалних самоуправа организовали министарство и Стална конференција градова и општина (СКГО).

Тај документ на 300 страна дефинише начин на који Србија планира да се усклади са ЕУ, између осталог да превазиђе финансијске изазове што уз недостатак административних капацитета спада у кључне проблеме, рекао је Весић. Додао је да се документом Европској комисији дају додатне информације о проблемима, визији и плановима у области животне средине.

Весић је упозорио да Србија нема довољно пројеката да би искористила претприступне фондове за инфраструктуру, позвао локалне самоуправе да подносе пројекте и рекао да ће им држава помоћи у припреми пројеката попут постројења за пречишћавање вода, за водоснабдевање и пројекте у области отпада.

„Године ће проћи, бојим се, нећемо искористити фондове ЕУ, као што неке земље нису искористиле, и онда ћемо морати сами да финасирамо реализацију пројеката у области животне средине“, навео је он.

Навео је да је усклађивање за сектор отпада предвиђено до 2034. године, а за сектор вода до 2041. године, нагласивши да се овим документом не прејудицира преговарачка позиција Србије, односно преузимање обавеза.

“Ово су почетне позиције које се дају још разматрати. Када се буду отворили преговори онда ћемо пруступити преговорима са утврђеним преговарачким позицијама“, рекао је он.

Прилагођавање уз помоћ ЕУ

Државна секретарка у Министарству пољопривреде и живорне средине Стана Божовић рекла је да ће постскрининг документ бити представљен у Бриселу до краја месеца, и да ће Србија „како ствари сада стоје” поглавље 27 отворити без услова, односно мерила за отварање.

Као „три болне тачке” у погледу прилагођавања ЕУ у животној средини навела је финансирање, административне капацитете и едукацију.

Божовић је рекла да очекује да ће у септембру бити усвојен закон о заштити животне средине који ће омогућити успостављање зеленог фонда.

Када је реч о административним капацитетима, навела је да се одржавају састанци са Делегацијом ЕУ, министарком за европске интеграције, шефицом преговарачког тима и надлежним министарствима о томе како обезбедити административне капацитете у тренутку када се спроводи реформа државне управе.

„Врло брзо чекамо инструкције од министарке за европске интеграције и мислим да ће то бити модел где ћемо имати помоћ Европске комисије када су у питању административни капацитети и финансирање административних капацитета, али само за директиве и области које су спорне”.

Локалне самоуправе у фокусу

Председник СКГО и градоначелник Ниша Зоран Перишић рекао је да ће локалне самоправе морати да понесу највећи терет прилагођавања, будући да се 60 одсто прописа примењује на локалном нивоу.

“Овај процес уз сву своју тежину и захеве носи огрому шансу за јединице локалне самоуправе у погледу унапређења квалитета услуга, развоја локалне и зелене економије, стављања у функцију локалних капацитета, смањења штетних утицаја на животну средину и здравље људи, боље укључивање јавности и доношење важних одлука и у погледу квалитета живота уопште”, рекао је он.

Истакао је да је степен усклађености закона са ЕУ на доста високом нивоу, али да се донети закони не спроводе у потпуности и додао да је СКГО спровела истраживање о препрекама за спровођење закона на локалном нивоу.

“Налази истраживања указују на потребу успостављања чврстог и континуираног дијалога између централног и локалног нивоа власти о питањима која се тичу заштите животне средине како би се јединицама локалне самоуправе помогло да изграде капацитете за примену и спровођење закона из ове области”, навео је Перишић. Додао је да је тај вид сарадње успостављен и да је треба даље јачати.

Председник СКГО је као кључне факторе за усклађивање са стандардима ЕУ навео алокацију неопходних финансијских средстава и подршку владе у изградњи административних капацитета јединица локалне самоуправе.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs