Ђаци из Србије су у PISA истраживању 2012. године поправили резултате у односу на претходно истраживање, али су и даље при дну лествице, иза просека земаља Организације за економску сарадњу и развој (OECD) и већине чланица ЕУ. Ово истраживање је постало главно међународно мерило образовања јер се спроводи у великом броју земаља – ове године 65, али и због тога што се мери примена знања у областима од суштинског значаја – читању, математици и науци. На врху листе налазе се азијске привреде у којима се, како се наводи, велика пажња посвећује образовању. Усавршавање и квалитет наставника морају бити у центру пажње да би се постигао успех, указују у OECD-у.
Статистички значајно побољшање на годишњем нивоу у Србији је забелезено у области математичке и читалачке писмености, наводи се у извештају PISA 2012. Добра вест је и да је Србија међу земљама које су смањиле удео ђака са лошим резултатима у читању у односу на PISA 2006.
Са друге стране, Србија са 449 поена и даље за 45 поена заостаје за просеком OECD земаља у области математике, док је тај заостатак нешто већи у области читања и писменост. Србија је и даље иза већине земаља ЕУ. Иза ње су Румунија и Бугарска, као и Црна Гора и Албанија, док је Хрватска испред.
Гледајући све резултате обједињено, ђаци из Србије заузели су 43 место по математичкој писмености међу 65 земаља које су учествовале у тестирању, док је у истраживању три године раније Србија била 44. Ранг се у области читања побољшао са 45. на 44. место, а по научној писмености је остао исти.
Министар просвете Србије Томислав Јовановић оценио је данас да резултат тестирања PISA из 2012. године показује да домаћи образовни систем напредује, али да треба још много радити на побољшању квалитета.
“Резултати показују да напредујемо и да су ђаци спремни за боља постигнућа у наредном циклусу тестирања 2015. године”, казао је Јовановић.
Министар је рекао да после данашњег објављивања резултата прошлогодишњег тестирања почињу припреме за наредни циклус. Подсетио је да је Србија “екстремним напорима” успела да обезбеди средства и укључи се у наредни циклус тестова PISA. Јовановић је напоменуо да припреме за наредни циклус не подразумевају нужно нова средства, већ су потребни боља припремљеност и компетенција наставника и бољи уџбеници, те ће и резултат бити бољи.
Говорећи о проблемима због којих је наставак учешћа Србије био доведен у питање, Јовановић је рекао да је за те сврхе било уплаћено 125 хиљада евра, а грешком пет хиљада евра није било уплаћено на време. Упитан да ли је одговарао кривац за ту грешку министар је рекао да јесте, али није рекао ко је то, нити како је одговарао.
Национална кооординаторка за тестирање PISA, Драгица Павловић-Бабић истакла је да посебну пажњу треба посветити ђацима који су практично функционално неписмени и чији су резултати испод просека 34 земље Организације за екониомску срадњу и развој (OECD). Она је додала да треба пажљиво радити и примењивати постојећу стратегију образовања која даје смернице ка решењима.
Шангај на челу, Перу на зачељу
Ђаци из Шангаја најбоље су се показали у све три области, као и 2009. године. Осим што је задржао водећу позицију, Шангај је забележио и осетно побољшање у областима математичке и читалачке писмености.
Шангају су “за петама” Сингапур, Хонг Конг, кинески Тајпеј, Кореја, кинески Макао и Јапан.
Осврћући се на успех азијског система, специјалиста за образовање у OECD-у Ерик Шарбоније рекао је да у том региону постоји идеја да се стално треба усавршавати, исправљати слабости и стављати децу у боље услове за учење.
“Траже пуно од деце. Постоји култура образовања, сви раде у истом правцу: родитељи, деца, наставници”, рекао је он.
Кључ успеха је и обрзовање наставника. Шарбоније је указао да су све земље на врху листе образовању наставника поклонили пуну пажњу. Бројне земље које су напредовале, попут Бразила, Колумбије, Естоније, Израела, Јапана, Пољске успоставиле су систем како би наставници били што квалификованији. То подразумева да наставници добију посебно образовање, као и да се пруже подстицаји да се најбољи студенти привуку за просвету, наводи се у извештају.
Генерални секретар OECD Ангел Гурија указао је у уводу извештаја да истраживање омогућава владама и наставницима да утврде ефикасне политике за овразовање.
У OECD-у наводе пример Немачке која је у првом иостраживању 2000. доживела прави “PISA шок”, будући да су обелодањене огромне неједнакости у земљи, између осталог у имигрантској популацији, па је тај јаз смањен.
У дну лествице налазе се Перу, Катар, Индонезија, Колумбија, Казахстан, али и Албанија. Упркос лошим резултатима неки напредак је остварен у погледу удела ђака са добрим резултатима и смањења броја слабих ученика.
Ученици ЕУ лоши у математици
Сумирајући резултате PISA 2012 за чланице ЕУ, Европска комисија навела је да као целина Унија “озбиљно заостаје” у погледу математике. Резултати у познавању науке и читања дају бољу слику и у тим областима ЕУ је на добром путу да испуни циљеве о смањењу функционално неписмених до 2020.
Осетно побољшање забележено је у Бугарској, Чешкој, Немачкој, Естонији, Ирској Хрватској, Летонија, Аустрији, Пољској и Румунији, и то у погледу смањења удела ђака са лошим резултатима у све три области.
Са друге стране пет чланица ЕУ – Грчка, Мађарска, Словачка, Финска и Шведска забележиле су повећање удела лоши ђака.
У поређењу са другим развијеним тржиштима, ЕУ је боља од САД, али су обе забележиле лошије резултате од Јапана.
Европска комесарка за образовање, културу, вишејезичност и омладину оценила је да ЕУ као целина мора да уложи више напора за унапређење образовања како би ђаци стицали вештине које су им потребне за успех у модерном свету.
“Ови резултати су подсетник да је улагање у квалтетно образовање од кључног значаја за будућност Европе”, указала је она.
Извор: Бета, AFP и EurActiv.rs
Оставите коментар