Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Србија по индексу конкурентности напредовала за 12 места

Објављено 28.09.2017.

world_economic_forum_logoСрбија је напредовала за 12 места на листи Глобалног индекса конкурентности за 2017-2018 који објављује Светски економски форум, и заузума 78. место међу 138 земаља, саопштено је 27. септембра. Побољшања су заблежена у осам најважњих категорија по којима се оцењује конкурентост а највеће у макроекономском окружењу. На челу глобалне листе и даље је Швајцарска, а на зачељу Јемен.

На прошлогодишњој листи Србија је по конкурентности била на 90. месту.

Овогодишња позиција Србије је најбоља од 2010. године, а можда и од раније јер је мењана методологија, саопштили су на конференцији за новинаре представници Српске асоцијације менаџера и Фондације за развој економске науке (ФРЕН).

Директорка ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић је казала да су регистрована побољшања у осам најважњих категорија по којима се оцењује конкурентост земље, а највећи помак је у макроекономском окружењу, по чему је Србија напредовала за 31 позицију, на 72. место.

Према њеним речима, по софистицираности пословања напредак је направљен за 21 место (104. место), у ефикасности тржишта рада Србија је напредовала за 14 места (92), а у високом образовању и обуци за 10 места (59).

Жарковић је казала да је разлог пада на листи у области инфраструктуре са 75. на 74. место то што су се инфраструктура других земаља више побољшала од наше.

„Као најпроблематичније факторе пословања у Србији, привредници чије се мишљење такође узима у обзир у прављерњу листе конкурентности навели су пореске стопе, приступ изворима финансирања, неефикасност државне бирократије и корупцију“, рекла је она.

Говорећи о конкурентској позицији Србије према листи Светског економског форума, министар финансија Душан Вујовић је навео да је остварен напредак у много области, али да очекује да ће резутати 2018. бити и бољи, јер како је рекао, творци индекса „каскају за догађајима“ и узели су у обзир параметре с краја 2016. које је Србија већ поправила.

Као пример, он је навео учешће јавног дуга у БДП, где се као параметар узимало 74,1%, а он је у 2017. побољшан и сада је испод 64%.

Слично је с кредитним рејтингом Србије, рекао је Вујовић и објаснио да су узимани неекономски параметри.

„По стварним перформансама премашујемо перцепцију агенција које су дале рејтинг“, рекао је Вујовић и додао да очекује да ће врло скоро, ако не буде ванредних околности, рејтинг Србије бити повећан.

Од земаља из окружења, Хрватска је по глобалном индексу конкурентности 74, као и годину дана раније, а Словенија 48, што је напредак за осам места.

Албанија је 75. а била је 80. у извештају за 2016-2017, Босна и Херцеговина је 103. (107) а Црна Гора 77. (82). Македонија није укључена у извештај због недоступности података.

Истраживач ФРЕН-а Светозар Танасковић је навео да су и ове године, упркос оствареном напретку и смањеном заостајању за државама региона, све земље у окружењу, осим БиХ, боље рангиране од Србије.

Танасковић је рекао да Србија и даље заостаје у ефикасности тржишту добара (110. место), развијеностри финансијског тржишта (101),  софистицираности пословања (104).

Директорка USAID Пројекта за боље услове пословања Драгана Станојевић оценила је да  овогодишњи резултати конкурентности охрабрују, јер показују да су покренуте реформе дале резултате, али је додала да оне морају да се наставе, како би се српска привреда додатно оснажила.

Она сматра да би требало што пре омогућити лакше финансирање малих и средњих предузећа, отварањем небанкарских финасијских институција или омогућити рад инвестиционих фондова.

Швајцарска не пушта прво место

Швајцарска, Холандија и Немачка задржале су прво, четврто и пето место на глобалној листи а једина промена је што су САД и Сингапур замениле места и САД су сада друге, а Сингапур трећи.

Највећи добитник на листи 10 најконкурентнијих је Хонгконг који је скочио за три места, на шесто, и претекао Шведску (7), Велику Британију (8) и Јапан (9) који су склизнули за по једно место. Финска је, као и годину дана раније, десета.

Француска је у односу на 2016. пала за једно место, на 22.

Када је реч о осталим чланицама ЕУ, позиције на листи земаља рангираних по конкурентности указују да поделе север-југ и даље постоје – Шпанија је 34, Италија 43. а Грчка 87. Светла тачка је Португалија која се попела за четири места и пробила испред Италије, на 42. позицију.

Бугарска је на 49. месту светске листе, Румунија на 68. а Мађарска на 60.

Нови извештај Форума показао је и да је Русија напредовала за пет места, на 38, а када је реч о групи БРИКС, најбоља је Кина, на 27. позицији.

У извештају који се ради већ десет година навдене су и области које изазивају највећу бригу, укључујући финансијски систем који се у неким деловима света још није потпуно опоравио од кризе из 2007. Такође је наведено да конкурентност јача а на слаби када се комбинују флексибилност тржишта рада и адекватна заштита права радника.

„Глобална конкурентност ће све више бити дефинисана иновативним капацитетом неке земље. Таленти ће бити све важнији од капитала и свет из ере капитализма иде у еру ‘талентизма’. Земље које се спремају за Четврту индустријску револуцију и симултано јачају политичке, економске и социјалне системе биће победници у трци будућности“, закључио је оснивач и директор Форума Клаус Шваб (Schwab).

Извор: Бета, EURACTIV.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]