Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је на 66. месту у свету међу 96 земаља рангираних на основу социјалне и економске добробити старијих људи, показао је Глобални индекс старења за 2015. годину објављен 9. септембра. Као и друге земље, и Србију погађа старење становништва – сада је свака четврта особа старија од 60 година а средином века ће бити свака трећа. На врху листе по квалитету живота старијих у свету је Швајцарска а на дну је Авганистан.

У 2014. години Србија је била на 78. позицији, подсетила је организација Хелпејџ интернешенел (HelpAge International) чији је партнер у Србији Црвени крст. Србија је 2013. године била 64. у свету по квалитету живота старијих људи.

Земље су оцењиване на основу четири критеријума – сигурност прихода старијих, здравље, лични капацитети и елементи окружења. Сваки од тих критеријума садржи по неколико индикатора.

Србија је најбоље пласирана по сигурности прихода, по чему је на 49. месту у свету. Том пласману допринело је то што 81% старијих људи прима пензије и што је стопа сиромаштва међу старијима од 14% тек нешто виша од просечних 12%.

По критеријуму здравља старих Србија је 62. и сви здравствени индикатори су јој око просечних вредности.

Србија је по критеријуму подстицајног окружења за старије 67. у свету при чему је 54% старих незадовољно грађанским слободама а 50% јавним превозом.

Најслабије је Србија рангирана по критеријуму лични капацитети, на 80. месту у свету. Ту је ипак остварен раст у односу на индекс из 2014. али захваљујући ревизији података о школској спреми.

Према подацима из индекса, у Србији је 2,2 милиона људи старије од 60 година. Њихов удео у популацији у 2014. је био 24,4% а очекује се да до 2030. нарасте на 27,2% а до 2050. на 32,3%.

У Србији особа која сада има 60 година може да очекује да живи још 19 година од чега 15,7 година у добром здрављу, процењују аналитичари.

Како се наводи у делу извештаја о Србији, ове године ће активисти кампање “Старост захтева акцију” тражити да се на локалном нивоу јасно дефинишу протоколи за спречавање злостављања и дискриминације старијих људи на бази постојећих препорука надлежног министарства.

Неједнакост и невидљивост

Неједнакост међу старијима је у порасту, упозорава се у извештају и наводи да је разлика у очекиваном животном веку у 60. години између земаља са врха листе и оних са дна повећана са 5,7 година у 1990. на 7,3 године у 2012.

Међутим, у извештају се указује и на чињеницу да је индексом обухваћено мање од половине држава на планети.

“Један од важних увида у вези индекса за 2015. је да су милиони старијих особа невидљиви, а живе у државама где информације о квалитету живота у поодмаклим годинама не могу да се нађу у међународним комплетима података”, каже извршни директор Хелпејџа Тоби Портер (Toby) и подсећа да индекс обухвата 96 од 194 земље.

Од три рангиране земље из окружења Србије, Албанија и Хрватска су позициониране боље, на 53. односно 61. месту, док је Црна Гора 68.

Швајцарска је најбоље место за живот старијих особа у свету, а прати је Норвешка. Међу првих десет по квалитету живота старих су, осим Јапана на 8. месту, земље Западне Европе и Северне Америке.

У Европској унији старима је најбоље у Шведској, која је трећа у свету по квалитету живота старијих, и Немачкој, која је четврта, а најгоре у Грчкој која је са 79. местом слабије позиционирана од многих земаља, укључујући Србију.

САД су по добробитима за старије девете у свету, Кина је 52. а Русија 65, док је на последњем месту Авганистан.

Овогодишње истраживање обухватило је готово 901 милион људи старих 60 и више година.

Хелпејџ интернешенел је непрофитна организација са седиштем у Лондону и афилијацијама у 65 земаља. Циљ те организације је да помогне старијима да се изборе са дискриминацијом, превазиђу сиромаштво и живе безбедно и активно.

Извор: EurActiv.rs