Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Више хиљада избеглица, углавном из Сирије, прешло је током викенда из Македоније у Србију на свом путу ка западној Европи, а долазак већег броја избеглица очекује се и у наредним данима. Због тога српске власти најављују проширење капацитета за привремени прихват већег броја избеглица. Регион у суочавању са овим изазовом очекује помоћ и од ЕУ. У Унији, крајњем одредишту миграната, за сада не постоји јединствен став о томе како одговорити на прилив избеглица, а решавање тог питања покушаће да 24. августа оживе Берлин и Париз.

Више од 7.000 избеглица стигло је у Србију у ноћи између 22. и 23. августа, после проласка кроз Македонију, саопштио је 23. августа у Женеви Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR), док Међународна федерација Црвеног крста очекује “драматичан пораст” броја избеглица наредних дана.

“Више од 7.000 људи је досло у Србију у ноћи измеду суботе и недеље пошто су успели да из Грчке преду у Македонију и возом крену из Ђевђелије” до Србије, наводи се у саопштењу UNHCR-а и додаје да се очекује нови талас придошлица.

Македонија која је 20. августа увела ванредно стање и послала полицију и војску на границу да би спречила улазак избеглица из Грцке, на крају је отворила границу и пустила избеглице. Претходно је приликом покушаја македонских снага да спрече улазак миграната, дошло до сукоба у којима је више особа повређено.

UNHCR је навео да је добио гаранције од македонских власти да це оставити отворену границу за избеглице. Та организација је затражила од Македоније да “појача своје присуство и капацитете” на граници како би био боље организован прихват људи, и додала да је спремна да помогне македонским властима ако то буде потребно.

Избеглице са Блиског истока које прелазе границу са Грчком сада се у Македонији упућују директно у прихватни центар изван Ђјевђелије где чекају наредни воз за Србију, а на истом месту добијају и документа потребна за транзит кроз Македонију.

“UNHCR оцењује да Грчка и Македонија треба да уложе додатне напоре за решавање тог проблема који не може да нестане преко ноћи и погађа целу Европу. Поново апелујемо на земље ЕУ да повећају помоћ Грчкој, Македонији и Србији”, рекао је директор UNHCR за Европу, Венсан Костел.

Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца позвала је на сарадњу и заједничке напоре “на највишем нивоу” како би се задовољиле потребе миграната и упозориле на “драматичан пораст” броја избеглица наредних дана који стижу преко грчких острва.

Проширење капацитета за прихват

Секретар Црвеног крста у Прешеву Ахмет Хаљими изјавио је 24. августа да је кроз општински Прихватни центар за мигранте у последња 24 часа прошло више од 8.000 избеглица са Блиског истока и севера Африке. Хаљими је за агенцију Бета изјавио да се избеглице, након што се региструју и узму пакете хране и воде, не задржавају у Прихватном центру већ да настављају пут према Београду возовима и аутобусима.

“Може да се каже да је јучерашњи дан рекорд што се тиче броја избеглица које су стигле у Прихватни центар у Прешеву, то су хиљаде и хиљаде људи. Ниједан није био ускраћен за помоћ, сви су добили пакете хране и хигијену, али наше резерве су при крају”, рекао је Хаљими.

Он је додао да је према евиденцији Црвеног крста, на основу броја подељених пакета хране и хигијене, од почетка августа када је отворен Прихватни центар у Прешеву, кроз њега прошло око 60.000 људи.

“Нама је потребна помоћ у храни, води и хигијени, али и у возилима. Возила које смо за превоз избеглица добили на реверс више нису довољна, јер није исто превозити стотине и хиљаде људи”, казао је Хаљими.

Због огромног прилива избеглица које у Србију стижу из Македоније, у општини Прешево формиран је још један прихватни центар за избеглице, код села Миратовац. У њему је више од 1.000 људи смештено у девет великих шатора које је обезбедио Српско-руски хуманитарни центар из Ниша који је у недељу у Миратовац допремио и 2.000 ћебади.

Власти Србије раде и на организацији новог прихватног центра за избеглице у близини Београда. Притом, стављају до знања да Србија не може да забрани мигрантима са Блиског истока и севера Африке улазак на своју територију, док поједине екстремно националистичке странке позивају на подизање зида на граници са Македонијом или преусмеравање избеглица на Хрватску.

На иницијативу локалних власти и невладиних организација, у Београду је у близини Железничке станице 24. августа отворен Инфо центар за азил који избеглицама са Блиског истока треба да пружи услуге преводиоца, основне сервисне информације, правну и психо-социјалну подршку.

Ускоро план за мигранте

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић изјавио је 24. августа на отварању Инфо центра да би радна група Владе Србије током ове недеље требала да усвоји План за мигранте, након чега ће га представити јавности.

Упитан шта ће Србија урадити, уколико Мађарска одбије да прими избеглице и покуша да их врати назад, Иванишевић је казао да ће Влада реаговати у сарадњи с представницима Европске комисије.

Шеф Представништва UNHCR у Србији Ханс Фридрих Шодер казао је да се та агенција не слаже с променом закона о азилу у Мађарској. “Ако Мађарска одбије да прими избеглице и врати их у Србију, прекршиће своје обавезе према националном и међународном праву. Ако се то догоди, у шта не верујем, Мађарска ће изгубити спор пред европским судовима за људска права”, казао је Шодер.

Он је додао да се не може очекивати од Србије да има бољи систем азила од оног који постоји у појединим земљама ЕУ.

Како ће Европа одговорити

ЕУ као крајње одредиште миграната за сада нема одговор на избегличку кризу и миграције са Блиског истока и севера Африке, а решавање тог питања питање покушаће да оживе француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел на састанку 24. августа у Берлину.

“Треба да оживимо оно што је одлучено у ЕУ крајем јуна у вези са мигрантима и да евентуално отворимо нове перспективе”, пише у саопштењу Јелисејске палате. Додаје се да се новонастала ситуација не решава, а да се одлуке ЕУ нису показале као “довољне и брзе”.

Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел и шеф немацке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер изјавили су 23. августа да политика према избеглицама и праву на азил треба да буде јединствена у ЕУ и мере појачане, како би избеглице биле правилно распоређене по земљама Уније. Немачка ове године очекује рекордних 800.000 избеглица које це тразити азил.

“Налазимо се у ситуацији да је само неколико земаља преузело одговорност”, навели су Габриел и Стајнмајер који се залажу за заједнички “европски кодекс о азилу” који би гарантовао исти статус азилантима у целој ЕУ.

Шеф француске дипломатије Лоран Фабијус рекао је 23. августа у Прагу да је ситуација у Македонији “високо на дневном реду ЕУ”, док је његов чешки колега истакао да је то питање управо оно које треба схватити као заједнички проблем. Фрабијус је рекао и да би у наредним данима требало да се одржи и састанак министара унутрашњих и спољних послова ЕУ.

Чешки премијер Бохуслав Соботка упозорио је 24. августа да Европска унија не може да побегне од избегличке кризе која угрожава темеље слободе кретања у Европи и да мора да сарађује са транзитним земљама избеглица које путују ка Европи.

Соботка је на годишњем саветовању чешких амбасадора у Прагу предложио да се одржи посебна међународна конференција о избеглицама са земљама Балкана и Турском.

Чешки премијер заложио се за то да Европа далеко већу пажњу посвети узроцима избегличке кризе и да настоји да помогне да се стабилизују региони из којих избеглице долазе, а такође да сарађује више и ефикасније и са транзитним земљама.

Извор: АФП, Бета, преузето са www.euractiv.rs