Влада Републике Србије
У ЕУ је у 2013. забележен пораст пријава за азил на 435.000, што је 31% више него претходне године. Највећи број дошао је из Сирије – 50.000 односно 12% укупних пријава. Број грађана Србије који су затражили азил у ЕУ повећан је за око 10% на 22.000. Србија је по броју потенцијалних азиланата четврта, иза Сирије, Русије и Авганистана, а испред Пакистана и Косова.
Скоро сваки трећи тражилац азила у ЕУ пријавио се у Немачкој, која је забележила 127.000 пријава. Србија у тој земљи и даље заузима неславно прво место са 14% односно 18.000 пријава, 5.200 више него у 2012.
Број азиланата из Србије, али и неких других земаља региона, у ЕУ нагло се повећао након што је крајем 2009. уведен безвизни режим, па је због тога запрећено поновним увођењем виза, а успостављен је и механизам да се таква мера донесе по брзом поступку у случају наглог повећања броја захтева. Скоро сви захтеви из Србије оцењени су као неосновани, па се зато чак усталио термин “лажни азиланти”.
После Србије, највећи број захтева у Немачкој поднели су држављани Русије – 15.475 и Сирије – 12.855.
На другом месту по броју пријава је Француска са 64.760 пријава, највисе са Косова (5.505), на трећем Шведска са 54.000, на четвртом Велика Британија са 30.000 а на петом Италија са 28.000. Ових пет земаља примило је 70% свих захтева поднетих у ЕУ.
Од земаља региона, осим Србије која је најбројнија по захтевима у Немачкој, ту су грађани Косова, чији захтеви су најбројнији у Француској, Луксембургу и Мађарској, а на другом месту у Словенији, као и Босна и Херцеговина која је на другом месту у Луксембургу, Црна Гора чији грађани су на трећем месту у Луксембургу и Албанија на трећем месту у Француској.
После Сирије, највише захтева у ЕУ поднели су грађани Русије – 41.000 односно 10%, Авганистана – 26.000 односно 6% , Србије – 22.000 односно 5%, Пакистана – 21.000 односно 5% и Косова 20.000 односно 5%.
Највише захтева поређењу са бројем становника забележено је у Шведској – 5.700 захтева на милион становника, Малти – 5.300, Аустрији – 2.100, Луксембургу – 2.000 и Марјсарској и Белгији по 1.900.
Просек за ЕУ је 860 пријава на милион становника.
У појединим земљама више од половине захтева поднели су грађани једне земље. Такав случај је у Пољској где је 84% захтева из Русије, у Летонији – 76% из Грузије, Румунији – 68% из Сирије, и Бугарске – 63% из Сирије.
Хрватска, која је 2013. први пут обухваћена извештајем као нова чланица ЕУ, забележила је 1.075 пријава, од тога 195 из Сирије, 188 из Авганистана и 135 из Сомалије.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар