Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У свету је више од 45 милиона људи у модерном ропству, од чега две трећине у региону пацифичке Азије, показала је светска студија Вок фри фондације (Walk Free Foundation). Модерно ропство у извештају је широко дефинисано. Процењује се да у Србији има 28.700 особа у ситуацији модерног ропства или 0,4% становништва, што је у истом рангу са 17 земаља у Европи. По мерама превенције и заштите, Србија је око европског просека, а 27. од скоро 160 земаља у свету.

У  модерно ропство спадају разнолике ситуације – укључујући трговину људима, уговорене бракове, принудну проституцију и рад, дужничко ропство и све друге ситуације у којима се особа држи против своје воље, уз узимање докумената, претње или силу. У секторе који се често помињу у контексту принудног рада убројани су грађевински, пољопривреда и помоћ у кући.

Европа је регион у којем је овај проблем најмање изражен. Ипак, процењује се да је 1,24 милиона грађана у оваквој ситуацији, а изложеност грађана је оцењена са 27 на индексу до 100.

Највећа учесталост модерног ропства у Европи је у Македонији, са 0,639 процената становништва, а тик иза је Турска са 0,626. Следе Пољска са 0,476 и Босна са 0,467% становништва, док је на петом месту Србија са 0,404%, место које дели са још 10 европских земаља – Румунијом, Грчком, Чешком, Бугарском, Хрватском, Литванијом, Летонијом, Естонијом, Кипром и Црном Гором. У апсолутним бројевима, у Србији је према процени Вок фри фондације 28.700 особа у ситуацији модерног ропства, при чему је Косово дато засебно.

Најмања распрострањеност модерног ропства од 0,018% је у 12 земаља, претежно Западне Европе, укључујући Француску, Немачку, Аустрију, Данску и Норвешку.

Међу грађанима Европе који су откривени међу жртвама модерног ропства, 65% је из ЕУ, најчешће из источне Европе – Румуније, Бугарске, Литваније и Словачке, док се у Европи често срећу и жртве из Нигерије, Кине и Бразила.

Принудни рад и сексуално искоришћавање најчешчи су облици модерног ропства у Еврпои, али се, пре свега у Турској, бележе и други облици, попут принудног венчавања деце.

Србија међу земљама са већим ризиком

По подложности становника модерном ропству Србија је међу земљама са већим ризиком, заједно са другим земљама региона попут Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније, али и неких чланица ЕУ Бугарске и Грчке, које све имају ризик већи од 30 на скали до 100. Подложност се мери оцењивањем више од 20 фактора из области цивилне и политичке заштите, социјалних, здравствених и економских права, личне безбедности и утицаја избеглица и сукоба.

Када је реч о Србији, најслабија тачка је цивилна и политичка заштита, што укључује поверење у правосуђе, политичку нестабилност, приступ оружју, полну дискриминацију, расељена лица, одговор владе на проблем ропства и политичка права.

Као земље са посебно високим ризиком издвојене су Косово, Турска, Албанија, Босна и Херцеговина и Грчка, а разлог су политичка нестабилност, ниско поверење у правосуђе и висок ниво криминала, корупције и дискриминације. Као посебан фактор ризика у Грчкој издвојена је и тешка економска ситуација са незапосленошћу младих од 51,9%.

Најнижи ризик у Европи има Данска, оцењена са 17,3 од 100, а ризик испод 20 од 100 имају и Швајцарска, Португалија и Исланд.

Долазак великог броја миграната у Европу 2015-16. представља притисак на политику, економију и социјалну ситуацију у Европи, али је изложио и мигранте великом ризику од модерног ропства. Како се истиче, у очајничкој жељи да стигну у Европу, мигранти се обраћају шверцерима људи, а они са ограниченим средствима посебно су подложни злоупотребама, као и жене и деца.

У том светлу, владе у Европи имају задатак да пруже заштиту осетљивим групама, поготово с обзиром на промену структуре миграната. У 2015. је наиме према подацима из извештаја 70% пристиглих било мушког пола, а у 2016. до сада 60% чине жене и деца.

Одговор Србије на европском нивоу

По одговору на проблем модерног ропства и превенцији проблема, Србија је на 27. месту од скоро 160 земаља, у просеку за Европу. Србија и више од 10 европских земаља добило је рејтинг BB који значи да је влада увела одговор на модерно ропство, што укључује краткорочну подршку жртвама, кривично гоњење неких облика модерног ропства, тело за усклађени одговор и заштиту за најизложеније модерном ропству.

Србија је са одговором оцењеним са 54,4 на скали до 100 у истој групи са земљама региона попут Албаније која има 54,34, Словенијом која има скор 54,8, Македонијом 55,16 и Црном Гором са 58,27 поена. На челу групе је Немачка, а на зачељу Кипар.

У овој области Србија је најлошију оцену добила за координацији на националном и локалном нивоу и позивање владе на одговорност, што подразумева постојање националног тела за координацију, праћење акционог плана и извештавање о поступању, али и постојање независног тела да прати деловање.

Најбољу оцену Србија је добила у погледу кривичног правосуђа, показатеља којим се мери усаглашеност законодавства са међународним конвенцијама, као и приступ равосуђу за жртве и подршка.

Србија је 10. у свету по предузетим мерама борбе против ропства у односу на бруто домаћи производ. Првих девет су Филипини, Грузија, Бразил, Јамајка, Хрватска, Црна Гора, Молдавија, Македонија и Албанија.

По одговору на модерно ропство у Европи лидери су Холандија, Велика Британија, Шведска, Португалија и Хрватска.

Румунке честе жртве, Роми посебно угрожени

Око 80% жртава трговине људима у ЕУ су жене, најћешће Румунке, које су принуђене на сексуално злоупотребљавање у Европи. Жене и девојчице у Румунији најчешће регрутују познаници, пријатељи и рођаци, некад уз примену насиља.

Жене из подсахарске Африке такође су међу честим жртавама модерног ропства у европи, пре свега као служавке и сексуалне робиње, али и жертве из Нигерије које долазе у Еропу уз помоћ сложених мрежа трговине људима, које укључују и такозване куће за повезивање у којима се смештају током транзита.

Као посебно осетљива група наведени су Роми који су маргинализовани. Услед недовољног приступа јавним услугама и сиромаштва неке ромске породице продају и сопствену децу, дају их у принудне бракове или за комерцијално и сексуално искоришћевања да би преживели, а ромска деца су изложена и опасности од продаје другим појединцима за организовано просјачење у неким земљама, попут Бугарске.

У извештају се наводе примери принудног рада у областима пољопривреде, шумарства, рибарства, израдње, кетеринга, текстичне индустрије, рада у кући и другим секторима. У Великој Британији је од 3.266 жртава откривених у 2015. сваки трећи искусио неку врсту принудног рада. Наводи се и да су у Пољској вијетнамски радници пријавили случај искоришћавања, када им је пољски послодавац конфисковао мобилне телефоне и терао да раде 12 до 13 часова дневно, шест дана у седмици.

Принудни брак постаје све присутније питање у Европи претходних година, и углавном се повезује са имиграцијом и мултикултурализмом, а спремају се и одговори попут посебне политике засноване углавном на репресији и пооштреној контроли имиргације. Случајеви принудног брака забележени су широм Европе, укључујући Словачку, Бугарску, Шпанију, Немачку и Велику Британију.

У Великој Британијји је у јуну 2015. године покренут први судски процес за принудни брак на основу прописа о овој појави усвојеног 2014. године.

Светли примери у Холандији и Великој Британији

У извештају је посебно похваљена Велика Британија због Закона о модерном ропству из октобра 2015. Овим прописом компаније са годишњим обртом од најмање 36 милиона фунти добиле су обавезу да искорене модерно ропство у целокупном ланцу снабдевања у свету. Према извештају, ово се односи на око 17.000 британских фирми, што ће утицати на многе ланце снабдевања у свету.

Од компанија се конкретно тражи да објаве изјаву да су искорениле ропство у ланцу снабдевања, и изнесу детаље о конкретним корацима које су предузеле. Вок фри фондација предлаже да се уведе централни регистар компанија доступан јавности, будући да се закон ослања на притисак потрошача.

Друге европске земље, како истиче Вок фри фондација, још нису кренуле овим путем.

На самом челу листе по мерама против модерног ропства наводи се Холандија, која има свеобухватно законодавство, независног известиоца о шверцу људи и сексуалном насиљу над децом, механизам упућивања на националном нивоу као и групу за деловаје у оолгласти шверца људима.

По броју људи који су у ситуацији модерног ропства, најгоре су Северна Кореја са 4,37% и Узбекистан са 3,97%, док још 15 земаља има удео од најмање 1%, а највише 1,65%.

Најнижи удео од 0,018% има 16 држава, развијених, уклкјућујући САД, Канаду, Велику Британију, Шпанију, Немачку и Аустрију.

Само четири земље означене су као земље са поптуни неадекватним системом, шо може да укључи и модерно ропство уз сагласност државе, а то су Северна Кореја, Иран, Еритреја и Екваторијална Гвијена.

У Европи је најгоре позиционирана Русија са ознаком CC, који означава ограничени одговор и основне услуге подршке за жртве и оквир кривичног гоњења, уз високо учешћа невладниог сектора у пружање услуга, и могуће праксе самих влада које подстичу моденрно ропство.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs