Влада Републике Србије
Србија је скочила за 14 места према Индексу отворености буџета (Open budget index OBI) за 2015, али је тек на 47. месту од 102 земље, што значи да је у групи држава које грађанима пружају “ограничен број информација потребних за разумевање и анализирање буџета”, саопштила је 16. септембра невладина организација Транспарентност Србија. Србија је најлошије рангирана по омогућавању учешћа јавности у креирању буџета, што подразумева правовремено достављање информација и могућност утицаја на одлуке кроз јавне расправе.
Транспарентност указује да се место на тој угледној листи може поправити ако би грађани добили више могућности да утичу на планирање и да прате извршење буџета. Већем успеху, како наводе, такође би допринело уколико би Скупштина ефикасније вршила своју надзорну улогу и ако би се у пракси обезбедио бољи приступ и претраживост података о јавним расходима.
Према резултатима тог истраживања, које је било фокусирано на буџет за 2014. годину, Србија од могућих 100 има 47 бодова, што је испод просека региона који је 53 бода. Од земаља региона, Словенија је најбоље пласирана, са индексом 68, а бољи резулат од Србије у региону има и Хрватска са 53 поена, док су иза Србије Босна и Херцеговина са 43 поена, Албанија са 38 и Македонија 35 поена.
На претходном рангирању за 2012. године Србија је имала 39 бодова, најбољи резултат имала је 2010. године са 54 бода, а 2008. године први пут је уврштена на листу са 46 поена.
У саопштењу је наведено да је на лош пласман Србије у истраживању утицало то што Фискална стратегија није била објављена у прописаном року, већ заједно са предлогом буџета. На лош индекс, као и ранијих година, утицала је и то да није објављен “грађански буџет” – документ у којем би предлог буџета био приближен грађанима, као ни полугодишњи извештај о реализацији буџета.
И поред ових озбиљних пропуста, овогодишњи скор је ипак бољи него 2012, када је Србија била на 61. месту.
Побољшање ранга је резултат објављивања већег броја информација у самом Закону о буџету, што је делом последица корисних измена Закона о буџетском систему из септембра 2012. године, додаје се у саопштењу. Транспарентност навод да је изузетно важно истаћи да је у међувремену (2015) Србија по први пут добила буџет који се у потпуности води по програмском принципу, што ће утицати на поправљање скора у будућности.
Међутим, нажалост, и даље нема никаквог напретка у погледу омогућавања грађанима, заинтересованим групама и стручњацима да добију потпуне и правовремене информације у току припреме буџета и да кроз јавне расправе утичу на његов садржај. Резултат Србије за 2014. је најпоразнији управо у области “учешћа јавности” – свега 21 одсто могућих поена. За парламентарни надзор Србија је добила добили 42 одсто бодова, а за ревизорски 67 одсто.
Из ТС верују да ће објављивање ових података подстаћи дискусију и утицати на то да се побољшањем прописа, стриктним поштовањем буџетског календара и обавеза из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја оствари напредак у отворености, разумљивости, свеобухватности и контроли буџета.
У оквиру овог истраживања сматра се добром буџетском праксом да главни правци и претпоставке буџетске политике буду у потпуности познати најмање месец дана пре него што предлог буџета дође у Скупштину, пише у саопштењу.
На врху овогодишње листе, иначе, налазе се Нови Зеланд са 88 поена и Шведска са 87 поена, следе Јужна Африка, Норвешка и Сједињене Америчке Државе са индексом изнад 80. На самом зачељу, са индексом нижим од пет налазе се Чад, Екваторијална Гвинеја, Ирак, Либан, Мјанмар, Катар и Саудијска Арабија. Србија дели 47. место са Боцваном.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар