Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је за седам места поправила позицију на глобалној листи конкурентности Светског економског форума за 2014. и заузела 94. место међу 144 државе. Скок са 101. места на листи за 2013. Србија је забележила на основу повећања вредности индекса глобалне конкурентности са 3,8 на 3,9 , наводи се у извештају који је објавила Фондација за развој економске науке (ФРЕН) као партнер Светског економског форума. Најконкурентинија земља у свету је Швајцарска, у Европској унији предводе Финска и Немачка а на Западном Балкану лидер је Македонија.

Вредност индекса глобалне конкурентности (ИГК) креће се између један и седам, где је један најгора, а седам најбоља оцена.

Србија је према резултату за 2014. поновила историјски највећу вредност индекса глобалне конкурентости, што је резултат актуелне перцепције пословног света о способности земље да обезбеди дугорочно стабилан привредни раст, наводи се у извештају.

Највећу вредност индекса од 3,9 Србија је остварила уочи првог таласа кризе 2008. године, да би већ наредне, 2009. године вредност ИГК приметно опала на 3,77 , а након тога је уследио период постепеног опоравка индекса.

Србија је у категорији институција на 122. позицији са индексом 3,2 , по инфраструктури је на 77. месту (индекс 3,9), по макроеконмском окружењу на 129. месту (индекс 3,5) у свету, а здравству и основном образовању на 68. месту са индексом 5,8.

По критеријуму високо образовање и обука Србија заузима 74. место на листи (4,3), у ефикасности тржишта добара 128. место (3,8), ефикасности тржишта рада 119. место (3,7), софистицираности финансијског тржишта 109. место (3,5), по технолошкој спремности 49. место (4,4), а по величини тржишта 71. место (индекс 3,7).

Према софистицираности пословних процеса Србија заузима 132. позицију (индекс 3,2) међу 144 државе на листи, а према иновацијама 108. место (индекс 2,9).

У поређењу са 2013. годином пад је забележена у ефикасности тржишта рада, док је значајан раст остварен у инфраструктури, макроекномском окружењу, високом образовању и обуци, ефикасности тржишта добара и технолошкој оспособљености.

Највећи позитиван помак Србије је забележила у области технолоска оспособљеност и то за 0,51 поен, захваљујући пре свега броју интерент корисника, просечне количине пренетих података по кориснику као и броју корисника мобилног интернета.

Македонија предводи у региону

По пласману на листи конкурентости у региону Западног Балкана слабију позицију од Србије има само Албанија, која је на 97. месту са вредношћу индекса од 3,84.

Најбоље рангирана је Македонија на 63. позицији са индексом 4,26 , која је забележила и скок од 10 места на листи.

Црна Гора је задржала 67. позицију на основу вредности ИГК од 4,23 , Словенија заузима 70. место (пад од осам места) уз вредност индекса од 4,22 , док је Хрватска на 77. позицији по конкурентности, два места ниже него у 2013. са вредношћу ИГК од 4,13.

Босна и Херцеговина није рангирана на листи за 2014. због немогућности да се прикупе подаци, а у 2013. години била је на 87 месту са индексом од 4,02.

Финска најконкурентнија европска економија

У Европској унији и даље постоји јаз између веома конкурентног севера с једне стране и југа и истока који заостају по конкурентности али се појавила и нова подела између земаља које спроводе реформе и оних које то не раде.

Неколико земаља које је тешко погодила економска криза, попут Шпаније, Португалије и Грчке, начинило је значајан напредак у унапређењу функционисања својих трижста и расподели производних ресурса.

Шпанија је у извештају СЕФ за 2014-15. на 35 месту, где је била и у 2013-14, када су на листи биле четири земље више него сада, Португалија је 36. према 51. годину дана раније а Грчка 81. или за десет места више него претходно.

Истовремено су неке земље наставиле да се суочавају са великим изазовима на плану конкурентности, попут Француске и Италије, и нису се, према оцени из СЕФ, у пуној мери ангажовале на унапређењу конкурентности.

Француска је задржала 23. позицију на глобалној листи, након четири узастопне године пада. Та земља је поправила стање на тржишту рада, које је традиционално проблематична тачка, али је фискална ситуација наставила да се погоршава.

Италија је 49. на глобалној листи, као и годину дана раније. У извештају се оцењује да италијанске компаније, посебно мала и средња предузећа, и даље муче лош приступ финансијама и високи порези.

Најконкурентнија земље ЕУ је Финска а следи Немачка. Обе земље су на новој листи пале за по једно место па је Финска сада четврта на свету а Немачка пета.

Финска генерално има добре перформансе на свим пољима а мали пад на светској листи углавном је последица благог слабљења макроекономских прилика.

Такође мали пад Немачке последица је, према оцени СЕФ, бојазни око институција и инфраструктуре које је само делом надокнадило унпређење макроекономског окружења и финансијског развоја. И немачки образовни систем је добио слабије оцене него раније.

Велика Британија је напредовала за једну позуицију и сада је 9. Перформансе те земље побољшане су зајваљујући резултатима који су проистекли из нижег фискалног дефицита и јавног дуга. Британија и даље има користи од ефикасног тржишта рада и виског нивоа финансијског развоја.

Швајцарска поново прва у свету

Прво место на свету по конкурентноси и највећу вредност индекса од 5,7 у 2014. години поново је забележила Швајцарска, док је најнижу вредност од 2,79 и 144. позицију забележила Гвинеја и тиме погурала Чад, за једно место на горе.

Редослед водеће тројке на листи је благо измењен у поређењу са 2013, тако да су се Швајцарској и Сингапуру на врху листе придружиле САД које су при томе престигле Финску и Немачку.

Русија је 53. у свету, за десет места боља него у 2013, Кина је 28, Турска 45, Бразил 57. а Индија 71.

Индекс глобалне конкурентности заснован је на дванаест стубова конкурентности који су организовани у три групе. Прва група су основни захтеви која укључује стубове институције, инфраструктура, макроекономска стабилност, здравство и примарно образовање.

Другу групу чине фактори повећања ефикасности коју формирају стубови високо образовање и обука, ефикасност тржишта добара, ефикасност тржишта рада, софистицираност финансијског тржишта, технолошка спремност и величина тржишта, док су у трећој групи софистицираност пословних процеса и иновације.

Извор: Бета, EurActiv.rs