Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Од 2000. године Србија је од ЕУ добила три милијарде евра помоћи за реформе и развој друштва, од енергетике до помоћи угроженима и збрињавања избеглица. Најуспешнијих 60 пројеката представљено је на Сајму пројеката ЕУ, првом догађају те врсте у Србији. То је била и прилика да се најави да ће у новом пакету помоћи IPA 2014 чије коришћење почиње ове године Србија добити 189 милиона евра, као и да ће од 2016. шансу да добију финансијску подршку ЕУ добити и српски пољопривредници. Шеф Делегације ЕУ Мајкл Девенпорт том приликом је рекао да се 25. марта завршава прва фаза приступних преговора Србије – скрининг, односно преглед усклађености Србије са законима и стандардима ЕУ.

Девенпорт је рекао да је ово прва буџетска година у новом вишегодишњем финансијском оквиру ЕУ за период од 2014. до 2020. у којој је Србија са 1,5 милијарди евра за седмогодишњи период највећи корисник на Западном Балкану.

“Помоћ IPA 2 ће се фокусирати на мањи број већих сектора како би се интензивирало и убрзало приступање”, казао је Девенпорт. Додао је да очекује да грађани у наредним годинама почну да осећају резултате помоћи као што су поузданија државна управа, бржи судови, безбеднија храна и слично.

Истакао је да ће са овогодишњим средствима укупан износ грантова ЕУ Србији достићи три милијарде евра од 2000. године.

Из фонда IPA за буџетску 2014. годину, који ће се користити од 2015,  Србија ће добити 189 милиона евра. Девенпорт је рекао да се “веома скоро планира” потписивање финансијског споразума с Владом Србије како би та средства могла да се користе.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је указала на једну од новина у новом пакету претприступне помоћи IPA 2, а то је могућност да значајан део средстава IPA усмери кроз буџетску подршку секторским реформама, пре свега за реформу управљања јавним финансијама и државне управе.

Сајам пројеката под називом ЕУ и Србија на делу био је прилика да се представе резултати који се остварују средствима ЕУ. Представљено је 60 пројеката из 11 сектора, укључујући  здравство, конкурентност и иновације, енергетика и животна средина, подршка избеглима, интерно расељенима и Ромима, као и другим угроженим групама за интеграцију у друштво, медији, култура и друштво, правосуђе и пољопривреда. Сајам су организовали Делегација ЕУ у Србији, ЕУ Инфо центар и Канцеларија за европске интеграције.

ЕУ је између осталог пружила помоћ за увођење интегрисаног здравственог информационог система, за модернизацију електране Никола Тесла како би се смањило загађење Обреновца у шта је уложено 250 милиона евра, за продужени боравак за особе са сметњама у развоју у шта је уложено 5,5 милиона евра новца ЕУ.

Српску привреду кроз зајмове од 2001. године подржава и Европска инвестициона банка, са којом је по речима шефа Канцеларије те институције у Србији Андреаса Беикоса потписано укупно 4,3 милијарде евра зајмова од чега је до сада повучено 2,9 милијарди евра.

Према речима Беикоса, ЕИБ ће ове године наставити да финансира кључне секторе, попут обновеи изградње инфраструктуре и кредитирање малих и средњих предузећа, а планира и да прошири активности на пројекте који позитивно утичу на климу, односно обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност и заштиту животне средине.

ЕУ највећи донатор за обнову после поплава

На скупу је речено да је ЕУ највећи донатор Србији за обнову после поплава, и да је Србија у томе третирана као чланица ЕУ. Средствима ЕУ обновљено је или поновон изграђено око 1.000 стамбених објеката, 14 школа и једно опданиште, а пружана је помоћ и предузећима.

Поред тога, ЕУ је након поплава у мају 2014. године активирала свој механизам цивилне заштите за помоћ Србији, упутивши  више од 800 људи, као и пумпе и постројења за испумпавање и  за прераду воде за пиће.

Тако је из претприступне помоћи IPA 2014. више од трећине средстава, односно 72 милиона евра, издвојено за обнову од поплава и превенцију сличних непогода у будућности.

Девенпорт је рекао да је, поред издвајања средстава из IPA за обнову после поплава, Европска комисија одлучила да се Србији донира више од 60 милиона евра из фонда солидарности  за те намене.

“Србија је (приликом издвајања ове помоћи) третирана као да је већ пуноправна чланица ЕУ”, рекао је Девенпорт.

Девенпорт је рекао да, када се уброји већ подељена помоћ за поплаве, укупан износ бесповратне помоћи ЕУ за те намене износи 173 милиона евра, што значи да је ЕУ највећи партнер Србије за превазилажење последица поплава.

Помоћ пољопривредницима од 2016.

Министарка без портфеља за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да ће Србија из европског претприступног фонда за помоћ пољопривреди и руралном развоју IPARD до 2020. моћи да искористи 175 милиона евра, за које ће и пољопривредници моћи и директно да конкуришу.

“Имамо могућност да од следеће године расписујемо јавне позиве где ће сва регистрована газдинства моћи да аплицирају за да средства”, казала је она новинарима.

Прецизирала је да је за 2016. предвиђено 15 милиона евра и да ће се сваке године повећавати за по пет милиона.

У почетку ће пољопривредници новац моћи да користе за набавку механизације, попут трактора и унапређења технологија производње, рекла је Јоксимовић.

“Како будемо припремљенији моћи ћемо да користимо и друге компоненте IPARD-а”, рекла је Јоксимовић.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да је помоћ пољопривредницима циљ пројекта IPARD и да је веома значајно што је отворена Управа за аграрна плаћања која управља тим пројектима, што је био услов за коришћење тих средстава.

Отварање неколико поглавља у 2015.

Девенпорт је најавио да ће Србија и Европска комисија 25. марта завршити прву фазу преговора о приступању ЕУ – скрининг, односно аналитички преглед усклађености правног оквира са ЕУ.

“Надамо се и да ће прво поглавље бити отворено током ове године”, изјавио је Девенпорт, оценивши да је преговарачки тим Србије током скрининга показао “импресивну посвећеност и професионалност”.

Додао је да је сада на земљама чланицама да процене испуњеност услова односно стандарда ЕУ и донесу одлуку о отварању поглавља и додао да на путу ка ЕУ има још доста посла.

Девенпорт је рекао да су за отварање погавља 23 и 24, о правосуђу, владавини права, безбедности и азилу, најзначајнији добри акиони планови чији квалитет треба да процени Европска комисија.

“Мислим да је то (отварање поглавља) реално током наредних неколико месеци. Пуном снагом је припреман рад у овом правцу и спремни смо да не само политички већ и финансијски пружамо помоћ и у овој области”, рекао је он.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да очекује да се до краја године отвори неколико поглавља у преговорима са ЕУ.

“Уз добре акционе планове за поглавља 23 и 24 и наставак дијалога Београда и Приштине био би успех када бисмо до краја прве половине године отворили прво поглавље, а до краја године очекујем неколико поглавља”, рекла је Јоксимовић.

Она је рекла да ће се залагати да се то што пре формира ужи преговарачки тим.

“Верујем да ћемо у најскорије време формирати тим стручних и компетентних људи који ће моћи да буду активно укључени у ток преговора кад почне отварање поглавља”, рекла је Јоксимовић.

Аутори: М.П. и С.В., преузето са www.euractiv.rs