Влада Републике Србије
Грађани Србије су мање наклоњени Европској унији него почетком 2013. године, показало је истраживање Еуробарометар. Ипак, и даље је већи број оних који сматрају да би приступање ЕУ била добра ствар, што мисли 36% грађана, него оних који сматрају да би била лоша – 25%, а највише је неодлучних и оних који нису одговорили. Истраживање је показало и да грађани Србије мање од грађана ЕУ верују штампаним и електронским медијима, скупштини и Уједињеним нацијама, а више влади и интернету.
У земљама кандидатима, укључујући и Србију, више је оних који верују да би приступање ЕУ донело користи њиховој земљи од оних који мисле да би приступање било добро за земљу. Тако у Србији 36% грађана сматра да би приступање било добро за земљу, а 42% да би земља имала користи од тога. И један и други проценат смањен је у односу на претходно истраживање за 3 односно 4 процентна поена, док је удео оних који сматрају да Србија не би имала користи од приступања повећан за пет процентних поена на 34%. Подаци су из свеобухватног истраживања за Европску комисију Еуробарометар, спроведеног у новембру 2013. године у земљама чланицама и кандидатима за ЕУ.
Србија је са овим резултатом међу евроскептичнијим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, будући да је мањи проценат испитаника који верују да би чланство у ЕУ донело корист њиховој земљи забележен само на Исланду, земљи која је пре годину дана суспендовала преговоре са ЕУ, а врата за наставак су јој, као значајном партнеру ЕУ и развијеној земљи, широм отворена.
Са друге стране, грађани Србије имају позитивнији став према ЕУ од самих грађана Уније, будући да 37% види ЕУ као позитивну појаву, а 27% негативну, док у земљама чланицама тај удео износи 31% за позитиван став, а 28% за негативан. У Србији је 33% грађана одговорило да има неутралан став према ЕУ, док 3% није дало одговор.
Поред тога, испитаници из Србије су исказали веће поверење у то да се ствари у ЕУ одвијају у добром правцу. У то је уверено 32% грађана Србије и 26% грађана ЕУ, при чему су највећи оптимисти Бугари, са 46% уверених да ствари иду у добром смеру, а највећи песимисти грађани Кипра са 11% оптимиста.
Када је реч о ставу према развоју ситуације у сопственој земљи, Срби су такође оптимистичнији од грађана ЕУ. У Србији 25% сматра да ствари иду у добром правцу, наспрам 26% у ЕУ, али је зато у Србији знатно мањи проценат оних који верују да се ствари одвијају у лошем правцу, са 39% наспрам 56% у чланицама ЕУ. У Србији је 28% неодлучних и 8% оних који нису дали одговор. Највећи песимисти у ЕУ су Французи – 78% и Словенци – 74%. показало је истраживање.
Срби верују интернету и Влади
Грађани Србије имају исти степен поверења у ЕУ као и државе чланице, са 31% испитаника који су дали позитиван одговор и више од 55% негативан.
Када је реч о медијима, највећи проценат грађана Србије верује телевизији – 46%, мада још већи удео грађана – 49% нема поверење у овај вид информисања. Поверење у ТВ у Србији међутим расте, будући да се у односу на претходно истраживање рађено у пролеће 2013. године поверење повећало за шест процентних поена, док је удео оних који не верују ТВ-у смањио за исто толико.
Следећи по популарности је интернет, са 42% присталица, 34% оних који не верују у овај вид информисања и 24% неопредељених. Поверење у интернет у ЕУ је знатно ниже – 34% присталица и 46% скептичних. Поверење у интернет је, генерално гледано, веће у централноевропским и балтичким земљама, а шампион у овом погледу је Чешка са 55%.
У Србији је поверење и у штампу и у радио мање од просека ЕУ.
Када је реч о институцијама власти и политичким партијама, у Србији је највеће поверење у владу – 30% за и 60% против, следи парламент са поверњем од 21%, локалне власти са 18% и политичке партије с 11%.
У овом поглду резултати у поређењу са ЕУ су драстични – грађани земаља чланица највеће поверење имају у локалне власти – 44% у просеку, при чему су земље са ниским нивоом поверења упоредивим са Србијом Италија, Хрватска и Шпанија. Следи парламент са 25%, влада са 23% и полтичке партије са 14%.
Аутор: С.В.
Фото: Европска комисија
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар