Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Алесандро Алекс Занарди рођен је 1966. године у Болоњи. Каријеру је стварао у ауто-мото спорту. Освојио је две титуле у КАРТ шампионату Северне Америке током касних деведесетих година прошлог века. У Формули 1 возио је за тимове Џордан, Минарди, Лотус и Вилијемс.
Преломни тренутак у његовом животу догодио се на трци КАРТ серије на стази Лаусиц у Бранденбургу у Немачкој, 15. септембра 2001. године. Пред крај трке, док је био у вођству и излазио из бокса, на његов болид налетео је други возач у пуној брзини. Доживео је тежак удес, изгубио готово три четвртине крви, а у болници су му ампутиране обе ноге.
И поред тешких повреда није одустао и успео је у својој намери да се врати на стазу. То није била било која стаза, већ управо она на којој се догодио удес у коме је изгубио обе ноге, само 13 кругова пре краја. Уградио је протезе на којима је радио заједно са стручњацима, а 2003. године, две године после удеса, вратио се да заврши трку. И успео је: одвезао је тих 13 кругова, уз помоћ посебних помагала у виду волана са мењачем и кочницом на себи и специјалних уложака уместо ногу који су му служили да притиска папучицу гаса али и да надокнади тежину у болиду. Према временима које је постигао, да је тог дана могао да учествује у квалификацијама за трку у конкуренцији са осталим возачима, освојио би 5. позицију.
После овог успеха, Занарди је возио трке Светског туринг кар првенства све до 2009. године, када је завршио каријеру аутомобилског тркача. Упоредо са бављењем ауто-мото спортом, 2007. године почео је да вози бицикл са ручним погоном и на Њујоршком маратону освојио је четврто место, после само четири недеље тренинга. Тада се родила идеја о учешћу на Параолимпијским играма у Лондону, а победама на маратонима у Венецији, Риму и Њујорку заслужио је место у италијанској репрезентацији.
„Пре три године престао сам да се бавим ауто-мото спортом, у 42. години живота. Тада је одлука да то оставим била глупа, јер сам толико тога имао против себе. Али, то није била прва луда одлука коју сам донео у животу, а на крају је била исправна. Срећа је ту, иза ћошка“, истакао је Занарди.
Занарди је скоро 11 година након несреће доживео да постане параолимпијски шампион у трци на хронометар у категорији бицикала на ручни погон.
(…)
Текст “Срећа је ту, иза кривине” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар