Српски језик – најважнија карика у инклузивном образовању (први део) : Инклузија

Пише: Драгана Малиџан Винкић (Блог о социјалном укључивању)

Као што сам у својим ранијим текстовима у више наврата споменула, настава српског језика игра једну од главних улога у оквиру инклузивног образовања. Наставници српског језика имају више часова са ученицима у односу на остале предметне наставнике, подучавају ученике како се пишу слова, речи, реченице, текстови, изговарају гласови, акцентују речи и реченице.

Ученици у школи показују савладаност наставних јединица из већине предмета преко усменог и писменог одговарања, а основе таквог одговарања уче се на часовима српског језика. На тај начин српски језик задире у све предмете. Лекције морају да се прочитају, домаћи задаци да се напишу, знања усмено или писмено да се покажу.

Међутим, ако узмемо у обзир да школа не постоји само да би се знања употребљавала у њој и да људи користе језик као основно средство комуникације, улога ове наставе излази из зидова школе и проширује се на свакодневни живот.

Тако знања из српског језика користимо у свакодневној комуникацији, у школи, на послу, улици, код куће, комуницирамо преко рачунара, пишемо мејлове, коментаре на друштвеним мрежама, четујемо, размишљамо на матерњем језику… Ако све ученике у основној школи припремамо за следеће нивое образовања и за сналажење у животу, наставу српског језика морамо поставити као примарну у креирању ИОП-а у вишим разредима.

Полазна тачка у креирању ИОП-а у за предмет српски језик у вишим разредима је провера савладаности три језичке вештине : читање, писање и говорење.

Степен савладаности ових вештина лако се проверава на првим часовима. Ученику се да краћи текст који је везан за ученикова интересовања (интересовања би требало да се налазе у педагошком профилу ученика, или може сам ученик да каже шта воли) и који мора да прочита наглас. Некада текстове дајем из Малог забавника или их налазим на интернету или у читанкама, радним свескама или граматикама из нижег разреда, али водим рачуна да нису од издавача с којим се ученик сусрео раније.

Тако се најбрже добија информација о томе како ученик артикулуше поједине гласове, разуме знаке интерпункције и томе прилагођава интонацију у говору као и да ли зна да прочита текст написан ћирилицом или латиницом, затим информација и о томе која слова ученик не препознаје или меша. Када се уради оваква провера, наставник већ има полазну основу за рад с дететом у првом кварталу.

Најчешће ће се као проблем приликом читања и писања ученици са тешкоћама спотицати о гласове Ч, Џ,Ћ, Ђ, Ш и Ж, неки ученици мешају и Р и Л или Ј и Л. Добро је зато да разредни старешина и школа оствари добру сарадњу с родитељима и заједно дођу и до стручњака из разних области који могу да буду додатна подршка детету у учењу и савлађивању тешкоћа како бисмо заједно постигли да дете оствари свој пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички потенцијал.

После читања краћег текста, ученик добија низ питања везаних за текст. На тај начин се проверава више вештина. Прво је разумевање текста, тражење информација и сналажење у самом тексту. Затим се проверава колико ученик писмено или усмено може да каже/напише целовиту информацију и да ли у писању поштује правила правописа (велико слово на почетку реченице, писање властитих имена, коришћење знакова интерпункције…).

Како то изгледа у пракси

Сви ученици воле занимљиве, шаљиве текстове, те је то сигуран корак на самом почетку рада са учеником са тешкоћама без обзира која су његова интересовања, ако о томе још увек не постоји поуздана информација.

Кад ученик заврши са читањем текста, бележи се време за које је ученик прочитао текст, мада ће оно варирати у зависности од тога колико је текст занимљив ученику и у зависности од његовог расположења. Затим се ученику постави неколико питања везаних за текст.

Одговори представљају праву базу података о ученику: које писмо користи, да ли се служи штампаним или писаним словима, да ли меша писма, да ли разуме краћи текст, да ли пише целовите одговоре, колико поштује правописна правила… То је сјајна основа за почетак петог разреда и довољно информација за рад у првом кварталу. У овом конкретном случају одмах сам почела вежбе писања малог и великог слова, одвојено и спојено писање речи, интерпункција у реченици, писање речци ли, не и нај.

Сами задаци могу лакше да се смишљају или проналазе ако су усмерени на образовне стандарде за крај првог циклуса образовања и васпитања– основни ниво. То је добар оквир у којем онда наставник не лута него проверава претходно стечена знања, а касније, ослањајући се на стандарде основног нивоа за крај другог циклуса образовања и васпитања, уводи нове лекције и вештине, наравно, прилагођено.

Сва запажања о ученику треба забележити и креирати портфолио за ученика. У том портфолију могу да се нађу вежбе које се дају ученику, контролни задаци и писмене вежбе. Моја пракса је да ученик има свеску А4 формата коју не носи кући, него она остаје у школи и у њу лепим и пишем задатке које ради на часу. На тај начин имам увек доступно шта сам радила са учеником и уз белешке о ученику све то чини његов портфолио. Тако економишем и временом и материјалом. После четири године школовања направи се велика база података од тих свезака и бележака као и скуп дидактичког материјала који могу и касније да користим са неким будућим ученицима, али и да поделим са колегама.

(…)

Текст “Српски језик – најважнија карика у инклузивном образовању (први део)” Драгане Малиџан Винкић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.