Влада Републике Србије
Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Сведоци смо да последњих деценија природне непогоде широм света остављају катастрофалне последице. Земљотреси, урагани, поплаве, цунамији односе многе животе, остављају становништво без крова над главом и мењају изглед животне средине. Поставља се питање, ако овакве догађаје не можемо да спречимо, шта треба да радимо да бисмо смањили негативне ефекте и што ефикасније помогли угроженом становништву?
Овакве промене представљу изазов и постављају обавезу Владама широм света: хитно планирање адекватног одговора, као и укључивање читавог друштва. Поред овог не смемо да заборавимо да су неке категорије становништва посебно рањиве у оваквим ситуацијама: деца, труднице, особе са инвалидитетом, старији.
Говорећи о старијима прво се мора нагласити чињеница да они нису хомогена група, напротив, они се међусобом разликују више него што се разликује било која друга узрасна група. За неке старије особе године доносе смањену покретљивост, као и смањену мишићну снагу, ослабљен вид и слух и већу осетљивост на топлоту и хладноћу. Ове старије особе су посебно рањиве када дође до суочавања са специфичним претњама које са собом носе природне катастрофе. Њихове потребе су различите од потреба других група и о томе морамо водити рачуна и ми који директно пружамо помоћ и донатори који желе да помогну.
Отежани услови живота које са собом носе природне непогоде могу брзо постати главна и основна отежавајућа околност која ће смањити способност старије особе да реагује на новонасталу ситуацију. Због смањене покретљивости неких старијих особа отежана је њихова брза евакуација и способност самозаштите од повреда. Морамо да знамо да неке старије особе не можемо да евакуишемо далеко, а такође се дешава да неке старије особе не могу ни дуго да издрже без склоништа.
Постоји још неколико ствари о којима треба водити рачуна. Хитна дистрибуција хране свуда у свету ретко је прилагођена посебним потребама старијих људи и њиховим специфичним захтевима исхране. Старији требају храну са микроелементима, и храну која се лако свари. Пакети не треба да буду претешки, а начини отварања различитих производа не треба да буду сувише компликовани.
Након катастрофе фокус је на првој помоћи, али средњорочно гледано здравствени систем мора да одговори на текуће здравствене потребе старијих људи. Поред њихових хроничних болести као што су кардиоваскуларне болести, дијабетес, реума, шлог, деменција и обезбеђивања лекова које су можда заборавили да понесу, морамо приликом евакуације и у прихватним центрима водити рачуна и о штаповима, наочарима, слушним апаратима и пеленама за одрасле.
Губици који су неминовни у таквим ситуацијама посебно погађају старије. Губитак чланова породице, неговатеља и веза у заједници може оставити старије особе изолованим што изазива осећање несигурности и страх код старијих особа. Посебно је за старије тешко прилагођавање на живот после катастрофалних догађаја који подразумева остајање у прихватном центру живот дан за дан. Овакве ситуације за њих могу бити веома тешке тако да се неки старији осећају депресивно због ситуације у којој су се нашли, а са друге стране због губитака статуса који су некада имали. У таквим ситуацијама важно је припремити се за психосоцијалну подршку намењену стријима.
Социјална и економска маргинализација често могу да значе да су старије особе мање заштиćене од опасности у кризним ситуацијама. А ту су и језичке баријере и писменост као и социјална изолација које такође могу да ограниче њихову способност да схвате и одговоре на информисање јавности о ризицима са којима се суочавају у ванредним ситуацијама.
Под ризиком и у потенцијално лошијем положају су старији који живе у изолованим руралним срединама до којих је тешко доћи, нарочито у природним катастрофама када се дешава да остану одсечени од света. Ту је још једна околност о којој морамо да водимо рачуна, а то је њихова везаност за животиње које гаје. Некима одвајање од њих представља стресну ситуацију, па често одбијају евакуацију. Старији такође могу бити жртве насиља, крађе и напуштености када су ресурси ограничени.
Међутим, када причамо о старијима увек морамо да имамо на уму чињеницу да су недавне поплаве у Србији показале да старији волонтери Црвеног крста Србије играју значајну улогу у кризним ситуацијама и њихов допринос је био велики у прикупљању и дистрибуцији помоћи као и у информисању старијих суграђана о ситуацији и неопходним мерама које ваља предузети.
Смањење угрожености старијих не представља стварање посебних услуга за њих, већ обезбеђивање једнаког приступа свим виталним службама.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар