Влада Републике Србије
Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Често у медијима, на спортским такмичењима, на акцијама које организују хуманитарне организације, као и на различитим скуповима чујемо „укључили су се волонтери“ или „волонтери су помогли“. Постоје и случајеви када имамо волонтере који раде, иако нису запослени. Овде се отвара неколико питања на која треба да дамо одговор. Шта је то заправо волонтирање? Могу ли старије особе да буду волонтери? Да ли волонтирањем само помажемо особи у невољи или помажемо и себи?
Пре свега волонтирање и волонтерски рад представљају један од најефикаснијих облика учествовања грађана у процесима развоја друштва. Волонтирање афирмише оно најплеменитије у људима – слободу, једнаке могућности, безбедност и правду за све људе. Волонтирање у пракси развија међусобну солидарност и толеранцију, мења свест и ставове грађана и доприноси побољшавању квалитета живота у заједници
Шта је волонтирање?
Волонтерски рад представља свесно поклањање времена, вештина, знања и енергије за добробит других људи и заједнице без материјалне надокнаде. Волонтирање је мобилизација и ангажовање појединаца и група који добровољно пристају да пружају услуге одређеној популацији, уз адекватну селекцију и припрему. Волонтирање је засновано на идејама самопомоћи, узајамне помоћи и филантропије. (Видановић, Иван: Речник социјалног рада (2006.)). Волонтирање је рад у корист других или конкретне сврхе за који се не добија плата за уложено време и пружене услуге. Волонтирање се сматра алтруистичком активношћу и у основи је намера да се промовишу виши циљеви и побољша квалитет живота људи.
Ко су волонтери?
Волонтери могу бити особе из свих друштвених група, свих узраста и имовинских стања, а активности на којима се ангажују такође варирају од учествовања у периодичним акцијама до сталних програма. Волонтери могу да раде једноставне физичке послове, али и да испуњавају сложене, стручне задатке. Волонтер може без ограничења да буде свако – волонтери су особе попут нас самих, то су особе које добровољно пружају директну неплаћену услугу једној или већем броју особа са којима нису у сродству. Волонтерски рад је проширивање и продубљивање добрих комшијских односа и улагања времена и труда у своју заједницу и окружење. Волонтери раде на унапређењу своје заједнице и истовремено кроз рад, бригу и учење мењају своје животе и животе својих суграђана.
Волонтери су незаменљив ресурс сваког друштва које тежи развоју и њихов учинак је вишеструк. Волонтирање осим што решава проблеме угрожених категорија становништва такође изграђује и личност оних који волонтирају и помаже друштву да се ступа хуманијим смером развоја и солидарности.
Волонтирање и здравље
Волонтирање побољшава опште здравствено стање.
Канадска студија (објављена на Универзитету Британске Колумбије) бавила се узорком од педесттроје канадских средњошколаца који су се бавили волонтерским радом тако што су један час недељно водили ваншколске активности основаца из свог краја и контролном групом од још педесетроје средњошколаца без волонтерског ангажмана. На почетку истраживања измерени су индекс телесне масе, ниво запаљенских процеса у организму и ниво холестерола, што су све фактори од значаја за кардиоваскуларно здравље. Након 10 недеља експериментална група имала је нижи ниво холестерола, нижи ниво запаљенских процеса и нижи ниво масти у укупној телесној маси.
Волонтирање побољшава ментално здравље особе и поможе јој да живи дуже.
Анализа података из 40 објављених стручних радова показује: код волонтера је мања учесталост депресије него код особа истих година које не волонтирају, а ниво задовољства животом им је виши, осећају се срећно.
(…)
Текст “Старији и волонтирање” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар