Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
У последњих 30-ак година, дошло је до наглог развоја нових информационо-комуникационих технологија које су у многоме промениле дотадашње начине живота и рада огромног броја људи. Када су се појавили рачунари, они су заменили писаће машине, архиве, убрзали комуникацију међу људима. Појава мобилних телефона, такође је донела велике промене, можемо да комуницирамо не само из свог стана, канцеларије или са говорнице, већ са било ког места.
Развој мобилних телефона иде до те мере да они данас замењују персоналне рачунаре, преко њих је доступан Интернет, и тиме вам је цео свет на длану.
Млади и средовечни, образованији људи су били први који су прихватали, обучавали се и почели употребу нових технологија. Старији људи су углавном били скептични према “новотаријама” ове врсте, будући да се и иначе теже привикавају, а и потребно им је више времена за учење. У почетку, образованији старији су кренули на обуке рада на рачунару и употребе интернета, па касније и Skype-а како би лакше могли да комуницирају са својом децом и унуцима који су негде далеко од њих, а наравно, поједини и како би могли да стичу увид у нова научна достигнућа и да прате развој своје струке.
Код нас не постоје прецизни показатељи о употреби рачунара и других информационо-комуникационих технологија од стране старијих, али без сумње у Србији још увек нису искоришћене све могућности за њихову употребу. Према мом личном искуству и сазнању, од свих нових технологија, старији највише користе мобилни телефон и то оне старије моделе, једноставније за употребу. Они им најчешће служе само за телефонске разговоре и евентуално слање порука. Смарт телефоне ретко користе. Према подацима Републичког завода за статистику за 2014. годину у Србији је свега 47,6% домаћинстава чији су приходи до 300 евра поседовало рачунаре. Исти извор наводи да је 26% људи старости од 55 до 74 године користило рачунар, с тим што су прењачили мушкарци (31,2%) у односу на жене, где је тек 21,8% њих користило рачунар. Моја слободна процена је да међу овом узрасном групом највећи број корисника рачунара су они са мање година, односно од 55 до 65 година. У савременом свету људи који не знају да рукују рачунарима су ускраћени за основне информације и олакшице које су све више доступне само у дигиталној форми. Таблети и електронски читачи представљају лускуз за огроман број људи и из млађе популације. Друштвене мреже старији користе у минималној мери.
Према подацима портала Internet World Stats, у Србији нешто више од 65% становника користи Интернет на дневном нивоу, што је знатно испод европског просека. Статистике показују да преко 40% људи не користи Интернет само из разлога што их је „технологија прегазила”. Ради се, углавном, о старијим људима и припадницима средње генерације са нижим степеном образовања који не успевају, или одбијају да савладају нову технологију.
У Америци, 86% популације одраслих користи Интернет, а 59% старијих (65+). Када су у питању старији, двоје од петоро њих наводи да се сусреће са физичким изазовима при коришћењу технологија (23% због проблема са читањем и 29% њих због проблема са инвалидитетом или неког другог физичког изазова). Код њих, старији људи који користе Интернет су задовољни и истичу добробити Интернета у њиховом свакодневном животу. Они старији људи који не користе Интернет су подељеног мишљења око тога да ли су због те чињенице у неповољнијем положају или не. Половина њих се слаже са изјавом да “су људи који немају Интернет у стварно неповољнијем положају јер су им многе информације ускраћене”. И у Америци старији људи се сусрећу са потешкоћама у усвајању нових технологија, чак 77% њих је изјавило да им је била потребна помоћ да савладају употребу смарт телефона или таблета, а за 56% њих је била потребна помоћ око успоствљања веза путем друштвених мрежа.
Код нас не постоје посебна истраживања које су препреке и изазови старијих у коришћењу нових технологија, али оно што знамо то је и да се не улаже довољно напора да се старијој, а посебно мање образованој популацији оне више приближе. Знамо и да многи старији нису у финансијској могућности да набаве уређај или плате услугу.
(…)
Текст “ Старији људи у Србији и нове технологије” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар